Добровољачка

Ведрана Кулага Симић

Када се помене страдање војника ЈНА у Добровољачкој улици, многима у БиХ срце заигра - једнима од туге, а другима од задовољства.

Било коме неупућеном у прилике и дешавања из тог кобног 3. маја 1992. године у овој несрећној улици, било би засигурно чудно како један дио овдашње јавности пуних 20 година скрива поглед и окреће главу када се прича о убиству 42 и рањавању 73 припадника ЈНА.

Иако је прошло 20 година од злочина у Добровољачкој, нико још није одговарао за недужно проливену војничку крв, за главе које су пале док су се мирно повлачиле, јер су вјеровале да ће договор бити испоштован. Да је пред њима сигуран пут ка најмилијима, али не. Пут их је одвео најдаље што је могао. Био је то пут без повратка, јер неко, а зна се и ко, није одржао обећање.

Године пролазе немирно, а истина о злочину страдања војника стоји на мјесту проливене крви гдје бијеле руже "падају" сваког петог мјесеца у години.

Ево, за неколико дана стићи ће мај, мјесец који означава да је дошло вријеме да на достојанствен начин буде обиљежено страдање војника ЈНА у Добровољачкој улици, уз цвијеће и бијеле руже и тишину у знак истине коју Бошњаци "гурају под тепих".

И не само то. Политичком врху ФБиХ, те бошњачким удружењима изгледа није довољно што годинама успијевају да истину држе под тепихом већ поново, изгледа, имају нешто и против обиљежавања годишњице страдања недужних војника у овој улици.

Ако је судити према најавама, неће се почетком маја обиљежити само страдање војника у некадашњој Добровољачкој улици, већ ће се ту наћи и бошњачка удружења која ће одржати помен у знак сјећања на страдале припаднике Армије РБиХ.

Да се разумијемо, свако има право на обиљежавање, али не на начин да то буде контрамитинг, инат и опструкција без границе која само жели да сахрани и сјећање на пострадале у Добровољачкој улици.

Опструкцијама, понижењима и провокацијама мора доћи крај, а истина мора да изађе на видјело да би мртви почивали у миру.

Програм обиљежавања страдања у Добровољачкој је утврђен, а бошњачка удружења, ако већ исти дан на истом мјесту, у скоро па исто вријеме обиљежавају своје, али нека и не вријеђају злочин и недужно пострадале припаднике ЈНА.

Нека бијеле руже остану бијеле!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана