Добродошлица за све
У БиХ, земљи парадокса, много је нелогичности и потезања питања којима се само скреће пажња са суштинских проблема егзистенцијалне природе. Пуно је испада, недоречених изјава, чиме се сије мржња умјесто да се ради на помирењу и спуштању тензија. Неким од Бошњака сметају и ствари као што су табле на уласку у Републику Српску јер, како истичу, то су нелегалне ознаке “које немају државних знакова” и потребно их је уклонити.
Посљедњи у реду најекстремнијих био је делегат у Дому народа Парламента БиХ Џемал Смајић (СБиХ) који је наставио утабаним стазама истомишљеника којима проблем представља и табла “Добро дошли у Српску”. И док овакве и сличне појаве попуњавају простор у медијима, у запећак се гурају много важније ствари. Додуше, добар дио тих политичара живи много лагодније него они који их бирају, па су национална препуцавања и површни ставови још присутни, али и код бирача пролазе.
Међутим, у корист каквог-таквог суживота, Смајићева иницијатива пала је већ на првом тесту јер није подржана у Комисији за спољну и трговинску политику, царине, саобраћај и комуникације Дома народа Парламента БиХ.
Оскрнављени споменици и гробља, све тежи положај српских повратника, испади на спортским борилиштима и пароле које нису прикладне мјестима гдје се дјеца боре за побједу и уче фер-плеју, требало би да наиђу на ријечи осуде, посебно политичког естаблишмента у ФБиХ. И морали би сваком приликом да осуде негативне појаве, да се сличне не би дешавале и у Српској. Посебно је то изражено у западној Херцеговини, гдје хулиганима сметају и ћирилични натписи, па се ствара ружна слика од које нико не добија, а сви губе. Тужно је то и за све туристе који пролазе до неког од градова на обали Јадранског мора, па се често питају ко од тога има корист, те ко су људи који овдје живе.
Табле добродошлице један су од легитимних симбола, али и промоција Српске, а овакви испади, гдје појединци покушавају да добију одређене политичке поене, морали би бити прошлост.
Прошлост је иза нас, морамо сви гледати како живјети у садашњости, али се и окренути ка будућности, радити на опстанку и бољем стандарду за ово мало становништва што је остало. А та добродошлица мора бити за све, и никоме не смије сметати, јер и зашто би ако је та табла на мјесту које географски разграничава Српску и ФБиХ. Сигурно не смета средњем сталежу који, на примјер, свакодневно путује из Фоче у Горажде, или из Невесиња у Мостар, јер они који хљеб зарађују са својих десет прстију хоће само да иду добрим путевима и да раде за коректне плате, а о маргиналним стварима, заборављајући суштину, причају углавном политичари.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
