Добро познати лавиринт
Турбуленција на домаћој политичкој сцени никад доста. Иако се у први мах, па можда и преоптимистично, чинило да ће нова власт на заједничком нивоу у којој су, у бошњачком блоку, партије око СДП-а БиХ замијениле СДА успјети да направе већи искорак, све су прилике да ће ићи уназад.
Од договора о формирању власти и стављања потписа на принципе прошло је нешто више од два мјесеца, али у том периоду једини искорак који је виђен јесте онај који се тиче кадровских промјена на руководећим позицијама на том нивоу власти.
С друге стране, због појединачких јавних иступа појединаца махом из ФБиХ, у први план су извириле оне ствари за које је у старту речено да ће остати по страни јер има битнијих питања која се тичу напретка и пројеката, односно развоја. Ипак, како то обично и бива у БиХ, све се окренуло и ништа не иде у жељеном правцу, било свјесно, намјерно или случајно.
Иако, испод површине, затегнуте односе међу политичким партнерима још је дотегнула, као што сваки пут и бива, прича о потреби и залагању да и БиХ постане пуноправна чланица НАТО-а, а до пуцања је довеле поруке које су отишле путем домаће дипломатско-конзуларне мреже те оне о власништву над имовином под овим дијелом неба.
Бошњаци су поново закували ту причу након што је измијењени републички закон ступио на снагу, а Кристијан Шмит са позиције високог представника зачинио суспендован до коначне одлуке Уставног суда БиХ који је крајем прошле године већ рекао да за већину тамошњих судија тај акт Српске није у складу са Уставом БиХ.
И тако су те приче, из дана у дан, поново вратиле БиХ у познати лавиринт из којег, ако се све сагледа, није ни изашла. Нити ће у скорије вријеме, по свему судећи. Јасно је да ће бити питања о којима стране у БиХ никада неће моћи да се усагласе, али је непојмљиво да они који избјегавају позиве за разговор први “лете” да спас траже на најспорнијим адресама. Које нису ни домаће ни дејтонске.
Причу о Уставном суду БиХ - замјени страних судија домаћим стручњацима, српски представници у Сарајеву, с хрватским колегама, у неколико наврата су стављали на дневни ред, али бошњачки политички представници нису ни хтјели да чују за то. А камоли да пристану на разговор који би можда успио да изњедри неко рјешење, неки рок, неку нову реалност.
Толико призивани разговори и усаглашено дјеловање за сада се не назиру, а због тога поново трпи ова земља у којој би се могло фино живјети када би свако гледао само своја посла, а не посвећивали радни вијек трагању за начином како помрсити конце оном другом, односно трећем.
Све у свему, познате слике се враћају, а прилике су одавно ту. Нова власт није добро кренула. Можда им треба дати времена да се “уходају”, али заједно, јер им појединачки ход веома добро иде.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
