Добро дошли у Словенију

Маријана Миљић Бјеловук

Добро дошли у Словенију! То је порука коју су грађани БиХ најчешће добијали у прошлој години. У просјеку њих 50 дневно. Свакако поруке истог садржаја стизале су и од мобилних оператера из Њемачке, Аустрије, Италије... али и из многих других земаља широм свијета.

 

Ти исти људи који су добили те поруке за који дан су и узели мобилни број у тој земљи и почели да плаћају рачуне у тој држави и доприносе њеном просперитету и развоју.

Тако је било и раније. Сада је све попримило један другачији облик, који представља ништа друго до стампедо. Тај стампедо ће, по свему судећи потрајати и окупљати све више људи. До тог стампеда довели су, нико други, већ они за које сваке двије године гласамо на изборима.

У овој земљи апсурда ништа није како треба. На капије фабрика свакодневно се стављају ланци и катанци, инвеститори бјеже и траже нову земљу у коју ће улагати, а за њима и радници. За сада немају изгледа план да оду само они крај чијих имена сваке двије године стављамо икс.

Тако је само у прошлој години са домаћег нам тржишта, ако се уопште више може назвати тако, отишло скоро 20.000 радника само у Словенију. То су само они који су евидентирани у Агенцији за рад и запошљавање БиХ. Нема сумње да је било и оних који су преко родбине, пријатеља и других веза грабили и шаком и капом да дођу у Словенију, али и многе друге земље широм свијета.

О одласку радне снаге све је испричано. Ове бројеве смо очекивали. Очекујемо и да они буду већи. Ништа нас када је о томе ријеч није и неће изненадити. И не може. Јер нико ништа не ради да би створио боље услове за рад. Они за које гласамо не само да својим нерадом доприносе одласку радне снаге, већ и изјавама да се ти исти људи, када дођу да посјете своје најближе, бахате и показују луксуз у изнајмљеним “мерцедесима”, “аудијима”, те најновијим “голфовима”...

У таквим аутомобилима, на домаћим нам улицама, можемо видјети само политичаре, ако у овом случају изузмемо људе из дијаспоре, који долазе да посјете најближе. Тај луксуз домаћа радна снага, она која је остала, може да види само на сликама. Да у “штек” одвајају и пола своје просјечне плате, тешко би и у пензионерским данима могли да си приуште такав аутомобил. И ако би на крају уштедјели за “ауди”, у којем се углавном возе домаћи нам политичари, чисто сумњамо да би могли да га возе од пензије за коју су црнчили читав животни вијек.

Јасно је и да повећање плате “миц по миц” неће зауставити одлазак радне снаге из БиХ. Јер је свима јасно да се са тим ситним повећањима ништа није промијенило. Због свега тога надлежни, ако већ не помажу, не треба да одмажу. Јер не треба да својим иступима у јавности и оне који немају план да оду натјерају да им одлазак из родне груде буде приоритет свих приоритета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана