Добре стране короне
“Стара добра времена кад смо куповали албуме Мараје Кери и Еминема у ЦД шопу за 5 КМ”, са сјетом се присјећају носталгичари пиратских компакт дискова. Вјероватно их и данас чувају на тавану као прашњаве реликвије и свједоке неког другог времена кад су се, у недостатку контроле, многе ствари смјеле радити “испод жита”.
Данас то спада у својеврсну техно-праисторију, заједно са изумрлим ДВД шоповима гдје си у излогу бирао филмове, нарезане у кућној варијанти. Не тако давно, постало је нормално да се све наведено легализује, а раја научи да није исто кад гледаш трећи дио “Матрикса” у фул Ха Де-у, или да исти филм гледаш у “ави” формату кришом снимљеним у мраку биоскопске сале. А уредно платиш и једно и друго. Наравно, луфта за фалсификате не недостаје ни у данашња супер легализована времена. Тако да шопингохолици често трпају у корпе све што им падне под руку, па се чуде кад им за три мјесеца од куповине лијева бежична слушалица одбије послушност, само зато што нису пажљиво прочитали да је произведена у Кини.
Са друге стране, разумљиво је то што је некоме, ко је оскудног имовног стања и још оскудније плате, свеједно што патике, умјесто стандардне три, имају четири бијеле линије, и што на њима умјесто “адидас” пише “адридас”. Легалистима ипак није свеједно. Зато током пандемије трљају руке, ма колико то апсурдно звучало. Инспектори су, бар док траје блокада, колико-толико стали на крај лажњацима, јер је због ограниченог кретања, шверц преко гране постао и те како ризична работа.
Они који су покушали углавном су пресретнути, па је тако у складиштима Управе за индиректно опорезивање БиХ од почетка године до данас завршило 3.008 фалсификата. То је, додуше, четири пута мање него у истом периоду прошле године, али се на те податке инспектори не обазиру превише јер се рачуна мањи проток фалш робе, па таман да је и вирус корона главни кочничар.
Све ово, наравно, не значи да ће већ од сутра људи масовно куповати оригинал “најк” патике за 324 КМ, умјесто неког кинеског клона јер, свијест људи је ипак најтеже промијенити. Дугачак и трновит је пређен пут од пиратског диска без оригиналне књижице са текстовима пјесама, до плаћеног налога на “Спотифају” или “Дизеру”. Кад тад, нешто слично ће нам се догодити и са текстилним фалсификатима, па се може рећи да смо у том сегменту још у транзицији.
Кад се подвуче црта, можда имамо срећу што од преосталих лажњака код нас и даље има највише одјеће и обуће. То су и најчешћи фалсификовани артикли према подацима свјетских организација. Срећа па не пратимо свјетску статистику када је медицинска опрема у питању, јер је на истој листи у самом врху.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
