Добре и лоше вијести
Укупни депозити становништва у комерцијалним банкама у БиХ на крају септембра 2023. године износили су 15,57 милијарди марака и већи су за 1,35 милијарди или 9,5 одсто у односу на исти мјесец прошле године.
И док банкарски сектор у свијету клеца на стакленим ногама, у БиХ је, ма како то невјероватно и чудно звучало, више него стабилан. Неки чак наводе како је он и преликвидан.
Присјетимо се само недавне банкарске кризе у САД, када је неколико банака пропало због разних страхова и изненадног подизања депозита. На сву срећу, европске банке успјеле су да избјегну један такав сценарио, након државних интервенција, односно централних банака.
Како онда објаснити да је код нас дошло до повећања депозита? Као прво, очигледно је да један дио грађана у БиХ натпросјечно добро живи. Колики, то је тешко рећи. Они су до сада, како би сачували вриједност свог новца, куповали углавном некретнине, што је у претходном периоду довело до правог грађевинског бума, али онда и ненормалног раста цијена станова. То је посебно било видљиво у већим градским срединама, па је тако цијена квадрата у Бањалуци у појединим случајевима отишла и на невјероватних 6.000 марака, као да се ради о пројекту “Бањалука на води”.
Нови подаци указују да је дио тих људи вјероватно процијенио да им се више не исплати куповина станова, те да им је новац у овим турбулентним временима најсигурнији у банкама.
Ово у исто вријеме показује да постоје и огромни страхови од покретања неких нових бизниса, али и да саме банке тренутно не знају шта да раде са толиким депозитима, осим да рекламирају брзе потрошачке кредите. Уколико су тачне ове претпоставке, то значи и да грађевински бум, који је у посљедње вријеме одржавао привредну крвну слику стабилном, полако пролази.
У тим околностима банке би требало да покажу више разумијевања, управо због поменуте преликвидности, и омогуће повољније кредитне линије, поготово јер до сада нису биле принуђене да до свјежег новца долазе задужујући се по високим каматним стопама које је увела Европска централна банка како би се изборило са захукталом инфлацијом.
Економисти одавно упозоравају да је вријеме јефтиног новца прошлост, али ако имамо ситуацију као ову сада у БиХ, да долази до раста депозита, онда би банке требало да покажу више пословне солидарности.
Најцрњи сценарио био би да тај новац буде извучен или преусмјерен на нека ино-тржишта као средство спасавања неке од посрнулих европских економија.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
