Добре и лоше намјере

Ведрана Кулага Симић
Добре и лоше намјере

Иза актуелне власти на заједничком нивоу у БиХ је неколико мјесеци рада, уз мање турбуленције, али с намјером да, како и сами тврде, одређене ствари, које су битне за све, спроведу у дјело. Онако како су се и договорили када су крајем прошле године, на изненађење многих, веома брзо послије избора ставили потписе на усаглашене принципе дјеловања до краја мандата, односно 2026.

Иако све иде поприлично добро за сада, разлике су и те како видљиве. Свака од страна има своје циљеве, и јавне и притајене, али не праве толики раздор као што је то био случај у прошлим сазивима.

Међутим, за славље је прерано. Већ се показало како све може да се пољуља и само помињање да, на примјер, БиХ напредује ка чланству у НАТО-у или да је у књиге потребно сву имовину уписати на име БиХ, а тек долазе на дневни ред и оне ствари о којима хрватски и бошњачки политички представници не могу да постигну договор. На првом мјесту, измјене изборних правила које траже и измјене Устава.

Изазова, и нових и оних надалеко познатих, је пун списак. Тога су свјесни сви, од почетака из давних година па све до данас, али увјеравају да су овај пут и спремни да гурају напријед, уз максимално договарање и уважавање воље три конститутивна народа у БиХ те брисање дискриминаторских одредаба и у случају оних становника који кажу да нису ни Срби, ни Хрвати, ни Бошњаци, већ да припадају категорији "осталих".

С друге стране, осим на унутрашњем плану, доста турбуленција има и када је ријеч о односима према комшијама у региону, али и европском путу за који су, још, сви у БиХ.

Први дневни ред који ће на једном мјесту сабрати отворена питања у регији биће онај за предстојећу заједничку сједницу Савјета министара БиХ и Владе Хрватске која је планирана за 20. јун у Загребу. Можемо очекивати, а то најављују представници српског народа у Савјету министара, да акценат буде стављен на проблематику у вези са намјерама сусједне Хрватске да на Трговској гори, у непосредној близини БиХ, складишти радиоактивни отпад из Нуклеарне електране "Кршко", али и на граници с обзиром на мигрантски талас и све оно што је за БиХ донијело чланство Хрватске у ЕУ. Махом у негативном смислу.

Међутим, изгледа да има и оних који би да закомпликују односе између двије земље у старту, предлагањем да једна од тема заједничке сједнице Савјета и хрватске Владе буде сарадња са НАТО-ом. 

Одговор од стране Српске је стигао експресно - о томе нема никакве потребе да се прича у Загребу, а могло би само унутар граница БиХ. И то би требало да буде јасно свима. Ако појединци на домаћем терену или у свијету вјерују да овдашњи политичари једно мисле, друго причају, а треће раде када је ријеч о односима БиХ и те војне алијансе, која је убијала недужне без имало гриже савјести, треба само да чују шта каже управо тај народ који су гађали. И то да и поштују.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана