Добар, лош, зао
Западни међународни актери и даље покушавају управљати БиХ као некада Британци Индијом или Јужноафричком Републиком. И све док је тако, рјешења за политичку кризу и излаза из ћорсокака неће бити. А ни будућности. Бар не оне којој се годинама надају обични људи.
Један такав колонизаторски и антидемократски приступ бошњачка страна покушава искористити за своје циљеве те том и таквом Западу, засљепљеном хладноратовским сукобом са Русијом, намеће причу како се нефункционалност БиХ може ријешити једино укидањем конститутивности народа и стварањем некакве грађанске државе. Унитарне.
“Хрватски” члан Предсједништва БиХ Жељко Комшић, а “гостујући” недавно у Стразбуру, признао је још једном да њему конститутивност народа не значи апсолутно ништа те индиректно позвао Европљане да притисну српске и хрватске представнике да пристану на стављање окова и потчињавање - да врате БиХ у неко ново “турско доба”.
И све то пролази некажњено и без осуде, иако се ради о удару на уставни поредак земље. Осуђује се наводни српски сецесионизам, а прелази преко оваквих и сличних изјава, које у ствари руше земљу те су главни и једини узрок што БиХ годинама не функционише.
Добар, лош, зао - на том сценарију годинама се радило, претварајући друга два народа у институционалне фикусе. Због тога СДА и њени политички сателити настоје створити што гору атмосферу. Што горе, то боље, односно оно што је добро, у ствари је лоше, њихов је мото и једини политички програм. Покушавају се обесмислити и напасти приједлози Хрватског народног сабора због измјена Изборног закона, а руководство Српске оптужити за сецесионизам. На нож је дочекан и приједлог да се Загреб, Београд и Истанбул као арбитри укључе у рјешавање политичке кризе, а у исто вријеме се као на свете краве гледа на представнике који долазе из Вашингтона, Лондона и Берлина. Све је то дио поменуте игре, а која има везе и са наметнутом русофобијом.
Од њих бошњачка страна жели да испослује да се и наредни општи избори одрже по старим правилима, а што фактички значи да би то била утакмица у којој се не би знало ко пије, а ко плаћа, односно не би се знало када је фаул, пенал, корнер или аут. Не би се знало ни колико играча би на терен могло истрчати, а правду би дијелио судија којег је делегирао један од тимова. Једноставно овакав хаос одговара разним Изетбеговићима и Комшићима, јер би играјући по старим правилима игре омогућило да заврше покоравање остала два народа. То што око 150.000 грађана тренутно чека да им њемачка амбасада одобри визе за улазак у земљу, њих не брине. Што би рекла Бисера Турковић, народ је превише размажен.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
