До када?
Криза у БиХ удара на скоро сваки новчаник, осим на онај који у свој џеп стављају политичари. Чисто сумњам да код њих плата и може да стане у новчаник. Марке и еври им испадају на све стране. Не сића, наравно, већ само крупни апоени, они од 200 марака и 500 евра, које становници могу видјети само на сликама. Ако имају и новчанице, наравно папирне, у већем износу код њих су у џепу, а не у радничком, истрошеном, новчанику.
Бар је тако ако је судити према бројкама о примањима премијера, његових замјеника, али и осталих им колеге за овалним столом. Шта раде? Шта су урадили у овој кризи? Па, обећавали, као и сви остали што воде ову земљи и имају страначку картицу. Било је ту и изузетака и мјера које су ипак донијели и појединим грађанима помогли да бар мало прегурају ову кризу. Али то је све било краткотрајно, ништа на дужи период.
Шта је урађено за комплетан реални сектор? Плате у јавном порасле су у два наврата, најављује се и неко треће повећање до краја године, али шта је било са оним у приватном?! Па оне нису ниједном. Бар нисмо то примијетили. Пардон, јесте повећан минималац, али то је наређено привредницима.
О чему су све причали и шта су обећавали политичари у овој кризи која удара сваки дан све јаче? Прво је на потезу било укидање акциза на гориво, па смањење ПДВ-а на основне животне намирнице, па ограничење цијене хљеба, па замрзавање доприноса на повећање плата, па разни закони, па... Немогуће је и запамтити све њихове најаве да ће нам бити боље. Од тих обећања би се у кратком року могла написати књига са стотине страна.
Него, шта смо добили од тога. НИШТА. И нећемо. Једино што ћемо имати и даље јесте раст цијена горива, хране и свих осталих услуга. Питање је шта нас тек очекује након октобра и избора? Тек тада ће настати борба за пуко преживљавање. Оно што није поскупјело од услуга, јер од хране јесте све, грађанима ће сигурно већ бити испостављено на рачунима одмах након битке за власт.
Нема краја машти, па нам поједини кризу користе и да наметну разне намете, од оних за коришћење мобилних мрежа, па до неких за бројање новца. Зашто и како? Па, може им се, јер ово је земља у којој свако ради шта хоће. Још их тапшу по рамену. То је ваљда неки сигнал за одобравање или шта већ.
Док се они тапшу, поздрављају и са осмијехом гледају у своја мјесечна примања, грађани пребиру по чеповима да купе оно основно. Ћуте. Нико глас да дигне и каже доста, дајте урадите нешто. Помагајте, јер више се не може. Понека расправа се поведе на друштвеним мрежама, али убрзо и на томе заврши. Возачи најављују саботирање бензинских пумпи, а хоће ли то дати резултата, остаје да видимо. Али од нечега се мора кренути.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
