Дно без дна
Каква нам је земља, таква су нам и јавна предузећа. Оронула и очерупана до голе коже. Исисан је и посљедњи атом снаге из њих. Без икакве су шансе да се бар педаљ помјере од дна на којем се налазе.
Ни најпознатији свјетски стручњаци и економисти, ма које год најпознатије факултете завршавали и школе имали, немају шансе да поспреме оно што иза себе оставе они који управљају домаћим нам јавним предузећима, која би требало да буду окосница развоја сваке земље. Е, код нас су та предузећа све само не то.
Та јавна предузећа, ако се уопште више могу назвати тако, не би имала ту судбину да нису само служила богаћењу појединаца и прибављању користи оних који су их на те позиције постављали.
Годинама се примјењује једна те иста пракса, фотеља не нека друга, него искључиво директорска, припада само онима који су блиски политичким партијама које владају и који том блоку припадају. И тако, док владају и једни и други све тоне. Они способни немају шансу за ту фотељу. Имају евентуално за неку столицу у сусједној канцеларији. Али и то, можда. За то наравно морају поштенски да се потруде.
Ако којим случајем на чело јавног предузећа буде постављен вођа који не настави праксу черупања, што је ријеткост мећу директорима на домаћем политичком тржишту, експресно се удаљава са те позиције. Није ријеткост ни да, након тога, тај исти буде прогањан и оптужен за разне незаконите радње. Јер како се уопште усудио да ради у интересу предузећа, а не себе и онога који му је додијелио неку од фотеља.
Због такве праксе од већине јавних предузећа остао је још само назив и пословне књиге у којима се већ годинама само збрајају минуси и биљеже нова задужења. За те нове кредите залажу и зидове, јер су код неких само они и остали.
Јавна је тајна да су јавна предузећа годинама била највеће благо пред изборе јер су служила само за запошљавање бирачког тијела и узимање кеша из њихових сефова за придобијање побједа. И то благо сада је потрошено.
Поражавајуће је и сулудо да уопште нико није одговарао за такво стање. И неће, јер живимо у земљи у којој је сасвим нормално уништити јавно предузеће. Што га више уништаваш, то си више цијењен и подобан у политичким круговима.
Једина опаска директорима јавних предузећа до сада је била да ће бити смијењени ако годину заврше у губитку. И на крају неки и буду смијењени, чисто да се замажу очи јавности. Али тај исти смијењени ускоро добије нову позицију која је напреднија од претходне, јер је подобан за даље уништавање.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
