Дјеца на мети болесника

Анита Јанковић-Речевић

Сва дјеца свијета заслужују безбрижно дјетињство, море љубави, подршке и добре забаве и да је какве правде и правичности у животу, та мала бића, невиног погледа и искреног осмијеха никада не би смјела да проживљавају тортуру, насиље и разне облике злостављања.

Осјећаји попут страха, бриге, патње, разочарења и бола требало би да буду страни за сваког малишана, јер њихова сићушна срца нису спремна за такве емоције. Срећа и љубав би требало да буду њихови главни осјећаји.

Нажалост, та танана створења, незрела физички и психички често су жртве немилосрдних, злих људи, који у трену ока, разиграни дјечји осмијех претворе у сјету и тугу. Због несрећне судбине многи су у раном узрасту изложени бруталном пребијању, психичком малтретирању и полном насиљу. У Српској пакао сексуалног злостављања лани је преживјело далеко више дјеце него годину раније. Да педофилија узима све више маха показују подаци Министарства унутрашњих послова РС, према којима су се у канџама педофила лани нашле 52 дјевојчице и три дјечака, што је за 57 одсто више него 2017. године. Пораст броја случајева полног насиља је забрињавајући јер показује да живимо у друштву у којем је све више људи поремећеног менталног здравља, који су склони настраном понашању над немоћним жртвама, које немају могућност отпора. Страшно је и то што сексуално насиље оставља трајне посљедице на ту несрећну дјецу, која тако одрастају у још несрећније људе.

Оно што посебно изазива гађење јавности је то да су починиоци дјела педофилије најчешће сами родитељи те дјеце, рођаци и познаници, којима су невино вјеровали и које су вољели. Прича о Бањалучанину Д. М., који је осуђен на 15 година затвора јер је кћерку злостављао од њене шесте године, изазива мучнину код сваког нормалног човјека. Нажалост, тај случај није усамљен, јер је исти број година робије добио је и предатор С. Т. из Челинца због вишеструког силовања своје кћерке. Вјероватно је сличних случајева у нашем окружењу још много, али никада неће добити судски епилог, јер жртва, а неријетко и породица, одлучи да заташка истину и проблем гурне под тепих, јер је срамота да неко сазна.

Да би зауставила пораст педофилије Српска је лани подигла зид између малишана и педофила, основавши регистар који би требало да знатно олакша борбу против тог зла. Међутим, у ту борбу се морају укључити све релевантне установе које раде са дјецом, а посебна пажња треба бити усмјерена на интернет, чија је масовна употреба допринијела ширењу педофилије. У виртуелном свијету дјеца су лака мета разних чудака настраног понашања, због чега родитељи морају у сваком моменту значи с ким њихова дјеца комуницирају и какве странице посјећују. А за очеве, дједове, стричеве, кумове... који силују дјевојчице законодавци би морали донијети оштрије казне. Ако нико нема право одузети другом живот, без обзира на то колико гнусно дјело чинио, има право да  га смјести иза решетака до краја живота да више не би повриједио ниједно дијете.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана