Ђачки ормарићи недосањани сан

Анита Јанковић-Речевић

Иако све већи број основаца у Српској има деформитет кичме због претешких ђачки торби, нажалост, овим проблемом готово нико се не бави.

Надлежни у области образовања ту и тамо осмисле неку мјеру како би ученици носили лакше руксаке, међутим, у пракси све остаје мртво слово на папиру. Да већину није брига што ће дјеца бити погурена, носити ортопедска помагала и често боравити по амбулантама показује и податак да је од 187 основних школа у РС свега 29 њих спровело препоруке Републичког педагошког завода о смањењу тежине торби, односно обезбиједило ормариће и просторије у којима ђаци могу остављати школски прибор.

Ништа у томе не би било спорно да Педагошки завод ове мјере школама није препоручио још почетком 2014. године. Међутим, директорима школа ни четири године нису биле довољне да набаве ормариће или обезбиједе простор у учионицама гдје би ђаци остављали ствари. Руку на срце, велика је вјероватноћа да школе које су се оглушиле о препоруке Завода нису имале новца за реализацију тих мјера, али беспарица не може увијек бити оправдање за нерад и мањак ентузијазма.

Док директори говоре “немамо пара да платимо струју и воду које школа потроши, а камоли за неке ормариће”, измичу нам пројекти који се финансирају из европских фондова. Јавна је тајна да наше школе повлаче најмање новца из тих фондова, иако су им милионска средства на располагању.

С обзиром на то да нико нема одговор на питање зашто не посежемо за тим новцем, који нам се практично нади на тацни, само се намеће да руководство школа није довољно заинтересовано да конкурише за пројекте тих фондова, чије пријаве нису ни тешке ни компликоване. Потребан је само приступ интернету, познавање енглеског језика и мало креативности и маште приликом писања пројекта да би се направио бар један корак у рјешавању овог проблема. Да није само новац проблем, сматрају и родитељи ученика, који су као и увијек спремни да помогну школама како би дјеци било боље.

Ради заштите и очувања здравља дјеце, која представљају будућност ове земље, надлежни би требало да ригорозније контролишу школе и руководство, те санкционишу све оне који не поштују смјернице. Такође, што хитније треба организовати и неку радионицу за директоре школа о томе како да повуку новац из европских фондова, јер захваљујући тим донацијама наше би школе могле бити модерније и уређеније, а ђаци срећнији и здравији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана