Дискриминација мртвих

Толико је тешко пала на желудац Загреба и Брисела да су услиједиле бурне реакције па чак отказивање посјете предсједника Европског савјета Шарла Мишела Подгорици.

Нико од политичких смутљиваца са Запада, бар тако се представљају Европљани и ови из комшилука преко Саве, неће да погледа истини у очи и потврди да се резолуција фокусира на логоре смрти, поготово онај у Јасеновцу, којим је управљао фашистички режим усташке Независне државе Хрватске, иначе сарадник нацистичке Њемачке. Ту су сурово ликвидиране стотине хиљада Срба, Јевреја, Рома и других невиних људи само по вјерској и националној основи. 

Некада људском уму, бар овом који не размишља главом Вашингтона, Лондона или Брисела, тешко је да сажваће толико лицемјерство политика. Само прије четрдесетак дана промотори демократије су громогласно гурале резолуцију о Сребреници. Дигла се кука и мотика против Срба, тражила њихова катарза и прихватање необавезујуће резолуције као цивилизацијског чина. Гдје несташе све те западне вриједности када је у питању резолуција о Јасеновцу, као и пијетет према жртвама којих је неколико стотина пута више него у поменутој Сребреници. 

Да ли је у питању расна дискриминација мртвих људи па једни вриједе више него други и није нека штета што су на најбруталнији начин ликвидирани, спаљивани или бацани низ ријеку Саву.

Најсмјешнија је прича политичког врха Хрватске да је одлука црногорског парламента беспотребно враћање у историју. Исто тешко схватљива разлика јер Јасеновац је био прије 80, а Сребреница прије 30 година. Оно што њима одговара је било јуче, а што не одговара некад тамо далеко у историји.

Не може Хрватска да побјегне од чињеница да су њени усташки преци створили логор смрти Јасеновац,  да су једини на земаљској кугли имали логор за дјецу, да су били узданица њемачког Трећег рајха и његовог фирера Адолфа Хитлера на источном фронту. 

Уосталом и послије Другог свјетског рата на темељима фашистичке НДХ је уз помоћ усташке емиграције створен основ за другу државу Хрватску, ову “модерну” која данас постоји. Почетком деведесетих година прошлог вијека сјатили су се бројни потомци и сљедбеници идеологије коју су установили Анте Павелић, Андрија Артуковић, Макс Лубурић, Љубо Милош, фра сотона Филиповић... да створе државу налик на ону НДХ. И уз помоћ западних прије свих њемачких спонзора добили оно што су хтјели. Етничко чишћење Срба награђено је чланством у Европској унији. 

Уосталом у тој унији мало је нација које имају чисту прошлост. Све су то бивши колонијалисти и учесници свјетских ратова у којима су окрвавили руке до рамена.

Тај назови демократски Запад упозораван је да ће сребреничком резолуцијом отворити Пандорину кутију. Прање савјести за палестинске жртве у Гази преко муслимана у БиХ је безличан чин. 

Сутра се могу очекивати резолуције о америчким геноцидима у Вијетнаму, Ираку, Либији, Авганистану, Србији, Републици Српској... енглеским о геноцидима у Индији и другим колонијама, њемачким у Русији, Пољској, бившој Југославији... Долази вријеме цивилизацијских чинова којим ће један мали политички поен у УН бити бачен на маргину историје са готово никаквим дејством.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.