Дипломе скупљају прашину

Поражавајућа је чињеница да диплома није гаранција за запослење, а самим тим у воду пада све оно чему су нас учили родитељи, баке и дједови, да учимо да бисмо постали "неко", да други не одлучују у име нас и да имамо своју кору хљеба.

Све се то изгубило негдје у креирању уписне политике, која се годинама уназад није промијенила, и која је по ко зна који пут заказала.

На бироима је и даље највише финансијских радника, економиста, дипломираних правника и професора разредне наставе, а уписне квоте на овим факултетима се не смањују.

Иако поносни када са дипломом у руци напусте факултет, многи се већ другог дана ухвате за главу, јер ни сами не знају на која врата да закуцају.

Гдје и коме да се обрати дипломирани економиста или правник, када исту диплому у руци држи још хиљаде њих и сви стоје пред вратима Завода за запошљавање.

Иако податак да на посао чекају и магистри и доктори наука на неки начин осликава стварно стање на тржишту рада у нашој земљи, већина оних који ће за неколико мјесеци бирати свој животни позив вјероватно неће узети у обзир те податке. Баш као и многи прије њих, будуће занимање ће бирати на основу својих или жеља родитеља. 

Из године у годину слушамо приче да ће уписна политика бити креирана на основу стварних потреба тржишта и да ће се на факултетима образовати кадар потребан предузећима, а листе незапослених на бироима рада су све дуже.

Кривицу за гомилање појединих кадрова на факултетима носи цијело друштво, од младих који приликом уписа не воде рачуна о томе да ли ће сутра са том дипломом имати посао, до запослених у институцијама који напокон морају да засучу рукаве и озбиљније се позабаве креирањем уписне политике.

Тржиште рада мора бити ослонац Министарству просвјете, како бисмо сви заједно корачали ка будућности у којој нам дипломе неће скупљати прашину, него бити корак ка сигурном запослењу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.