Дипломатски мени
Иако дипломатија треба да буде ресор јачања положаја и имиџа земље, то је у случају БиХ заправо ресор показивања бахатости и награде за појединце који су се исказали, махом, у страначким и блискостраначким пословима.
БиХ муку мучи са бројним проблемима. Неке од њих производи сама, а дио стално гомила усљед веома лоше политичке атмосфере која не пролази већ годинама.
Слика са домаћег терена се пресликала и на њена дипломатско-конзуларна представништва у свијету. Једна од посљедњих анализа стања у том ресору је показала да су у дипломатске воде упловиле бројне особе којима то није познат терен, а неки су, и поред тога, добили титуле амбасадора.
То је само један од разлога због којег и не чуди стање у дипломатији, која до данас није дала жељене ефекте. Појединци су годинама тражили анализу да се види како ко ради и ко даје резултате, а ко само подебљава минусе, али од тога није било никакве вајде на крају.
Биле су формиране и одређене истражне комисије, али њихов рад и епилог је само потврдио ону, добро познату, “тресла се гора, родио се миш”, тако да је крај, у односу на почетак, постао богатији само за закључке. Без икакве снаге, али и одговорности.
Одговорност је управо оно што највише недостаје у БиХ, а што је најважније када се подвуче црта. Дипломатско-конзурална представништва показала су, част појединим адресама, да максимално користе удаљеност и све што им је дато. А дато им је много, али је преовладала бахатост.
Посљедњи рачуни који су стигли само са три адресе - Беч, Берлин и Берн довољно су показали. Јело се и пило свашта, узимало све са јеловника, односно менија, али на многим образложењима нема ништа осим износа који треба и који је покривен новцем из џепова свих становника ове земље.
Зелено свјетло за стављање руке у касу давано је и у случајевима када су у амбасадама прављени одређени пријеми, иако претходно надлежни нису, уз рачун и осим рачуна, добили ништа друго.
Никакав папир који би, барем како институционална и морална правила налажу, послужио као доказ да је све било у складу са правилима и о намјени новца који им је дат на располагање.
Посљедњи објелодањени подаци о расипништву у дипломатији вјероватно, и нажалост, представљају само врх леденог бријега, али ако буде воље код надлежних, могли би означити почетак краја разбацивању новцем пореских обвезника БиХ. А и превише га је већ потрошено у ко зна које сврхе.
БиХ, ако жели да напредује, мора повести много више рачуна о томе ко је и гдје представља, да ли су и које амбасаде испуниле очекивања, а гдје је потребно направити резове, али и коначно направити стратегију и закон о спољним пословима, те тако покушати посложити слагалицу, односно ДКП мрежу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
