Дипломатска катастрофа
БиХ нема пуно ствари којима може да се похвали, а свакако да једна од њих није дипломатско-конзуларна мрежа која у протеклим годинама није урадила скоро ништа за матичну земљу, али је веома спремно извукла милионе марака из њеног буџета.
О дипломатији БиХ, или можда боље речено њеном покушају, свашта се причало, указивало на проблеме, чак и хвалило, али када се повуче црта, нема се шта рећи. Резултата ни у причи, а о угодном животу дипломата и нижерангираних службеника могла би бити написана и бајка.
Посебно лоше стање и утисак одају дипломатски кадрови ове земље који су стационирани на Блиском истоку гдје БиХ има бројна представништва, а ни мрву користи.
И док бројне земље, можемо само узети примјере из региона, у те крајеве шаљу искусне дипломате и мајсторе у том послу, у БиХ карте за те дестинације добијају махом неискусни људи који немају додира са дипломатијом, што невољно потврђују и они који су задужени за праћење њиховог рада.
Блиски исток је само један од примјера, а ништа боља слика није ни у осталим дијеловима свијета гдје БиХ развија своју дипломатску мрежу, али је, боље речено, трга као паучину.
Најгоре у цијелој тој причи, ипак и нажалост, није то што се на неким позицијама даје прилика људима који нису за тај посао него што се те грешке појављају годинама. Мало гдје је од успостављања ДКП-ова БиХ имала неке користи, а да је за то директно заслужан неко од дипломата. А то им је био посао, а не уживање далеко од куће и чекање пензије. Мада то многи нису узели за озбиљно и зато јесмо у ситуацију да се, на примјер, у Емиратима налази амбасадор којем је то први дипломатски посао, или што је у Катару човјек који не зна ниједан страни језик, а мимиком тешко може да уговори неки посао и/или инвестицију за БиХ.
За такво стање у ДКП мрежи знају сви. Добар дио се прави да то и није баш тако, док остале, изгледа, баш брига јер су они свој дио посла урадили - испунили обећања својим људима да ће за послушност и вјероватно добро обављене друге послове једног дана постати амбасадори и сви бити срећни и задовољни на крају.
Та пракса, на коју већ и превише дуго многи указују, мора да буде прекинута. БиХ су потребне инвестиције, а до њих воде способност и образованост - праве дипломате који знају како и шта треба да ураде да би дошли до тога.
Вјерујем да таквих има у БиХ и са признатим дипломама, а не само са неком од партијских књижица.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
