Дипломате
Током предлагања кандидата за раднике и амбасадоре БиХ у дипломатско-конзуларна представништва у европским, америчким, афричким и азијским метрополама, министри иностраних послова БиХ често су се водили принципом “ко ће коме, ако неће свој своме”.
Тако смо добили ДКП мрежу пуну необразованих дипломата који су се латили пута у свијет, а да нису имали елементарна знања, нити прошли било какве припреме за то.
Путем страначких, фамилијарних и ко зна све каквих веза, у фотеље резиденција БиХ сјели су тако војници, официри, службеници са шалтера, секретарице...
Да занемаримо чињеницу да су те особе постале дипломате преко везе и преко ноћи, катастрофална је и чињеница да при томе нису знали ни енглески, а камоли језик оног народа у чијој се земљи настањују.
Није им то сметња ни да троше државне паре, и то од 50.000 па до неколико милиона марака годишње.
Често се домаћи политичари, али и становништво, питају зашто нас инострани инвеститори заобилазе, зашто се у свјетским извјештајима представљамо негативно и зашто смо на свим листама земаља по свим критеријумима на зачељу.
Одговор је једноставан, зато што нам у ДКП-овима сједе рођаци, тетке, стрине, браћа, сестре... а врло често сви заједно не знају саставити допис, а камоли да он буде на страном језику.
Ниво сарадње какву ова држава има са појединим земљама равна је због тога нули, а прије двије године су чак из институција ЕУ позвали БиХ да питају какав је званичан став ове државе о различитим питањима у оквиру свјетске економске кризе. Aмбасадори БиХ нису знали да одговоре на ово питање, а нико их изгледа није ни питао, или ако јесте, они нису знали да кажу. Срамота!
Не раде ништа, сједе одређено вријеме у амбасади, а онда и по неколико мјесеци не оду у њу, а све ради отправник послова.
И тако се зарађују дипломатске плате, док се сви питају шта нам то фали и зашто сви иду унапријед, само БиХ уназад.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
