Дика и понос
Знање ученика у Српској посљедњих година врло је оскудно и крхко. То нажалост није паушалан закључак него чињеница која је овдашњу јавност у неколико наврата ошамарила у виду поразних резултата тестова које су рјешавали основци.
Почетком 2019. године комплетно друштво се шокирало када је ПИСА тестирање у БиХ показало да је сваки други ученик у нашој земљи функционално неписмен. А у годинама које су се низале то се показало као врло тачним, бар када је ријеч о експерименталној малој матури у Српској која је показала да свршени основци посједују низак ниво знања из српског језика, а на незадовољавајућем нивоу је и знање из математике.
Став стручњака је да су нове генерације дјеце све неодговорније и са мањим степеном интересовања за школске обавезе што за посљедицу има танушно знање, нарочито након појаве вируса корона с обзиром да је током пандемије извођена настава на даљину.
Међутим, да у Српској и БиХ има дјеце која би требало да буду дика и понос ове земље увјерили смо се претходне седмице. Ријеч је о шесточланој екипи наших средњошколаца који су учествовали на Интернационалној математичкој олимпијади у Великој Британији, најпрестижнијем свјетском такмичењу те врсте. Ученици БиХ екипно су заузели 13. позицију у конкуренцији од 108 земаља, што је најбољи скор у историји земље.
Те мале паметне главе исписале су математичку историју БиХ златним словима и када је ријеч о освојеним медаљама јер се први пут за 32. године десило да један наш ученик освоји злато, а ове године тај успјех није постигао један, већ чак три наша момка. То су гимназијалци из Бањалуке, Требиња и Сарајева који су бриљирали на математичкој олимпијади доказавши да се могу носити са генијалцима из Кине, САД, Јужне Кореје, Вијетнама....
Школе, локалне заједнице, ентитети и на концу надлежни са нивоа БиХ требало би да учине све да тим златним момцима олакшају даљи пут образовања. Да их високим стипендијама мотивишу да остану овдје, да кроз неколико година носе индекс са логом наших универзитета а не иностраних, што је врло извјесно да ће се десити јер странци не презају када је ријеч о врбовању наших младих, нарочито оних који имају веома развијене вјештине логичког размишљања. У њихову спремност за отимањем људства БиХ се протеклих деценија више пута увјерила, а нажалост увјерава се и даље.
Тројац златних математичара идеалан је примјер на којем би Српска и ФБиХ коначно требало да покажу спремност и предузму конкретне кораке који ће зауставити одлив младих, да покажу да умију цијенити труд и рад те да најбољи међу најбољима морају имати приоритете испред татиних синова и страначких ухљеба.
Постигнуће ове дјеце има још већи значај ако се у обзир узму подаци о крхкости знања с почетка ове приче.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
