Дијалог

Једноставно, није се одмакло даље од почетка, уз веома мале изузетке.

Од првобитних захтјева, због којих је и покренут дијалог, скоро да ништа није испуњено, првенствено по питању реформе Суда, Тужилаштва и Високог судског и тужилачког савјета БиХ, о којима се већ три године полемише у оквиру дијалога.

Безброј препорука Европске комисије дато је од када је одржан први састанак, а на прсте једне руке може се набројати оно што је испуњено од стране БиХ.

Осим протокола о сарадњи тужилаштава БиХ и земаља региона у размјени доказа у предметима ратних злочина, те преноса предмета са нивоа БиХ на ниво РС и БиХ, мало шта је још конкретно учињено.

Од препорука да се смањи број заосталих предмета по судовима нема велике користи, јер их по судовима и даље лежи око два милиона.

Није постигнут ни напредак у процесуирању предмета ратних злочина и селекције коју при том има правосуђе БиХ.

Није реформисан ни Уставни суд БиХ, који сам себи пише правила по којима ће радити и у којем и дан-данас сједе странци.

Чак ни Суд БиХ није престао у потпуности са ретроактивном примјеном кривичног закона, иако је Европски суд за људска права из Стразбура утврдио да се тиме крше људска права.

У међувремену појавила се идеја проширивања тема које ће се рјешавати у оквиру дијалогу, и то на области борбе против корупције и владавине људских права.

Представници Српске захтијевали су да се дијалог врати на почетне теме, иако немају ништа против да се расправља и о корупцији и људским правима, али у другом формату.

На крају се и ЕУ замислила над идејом проширења дијалога, па је кроз наговјештај најновијих препорука видљиво да ће се ипак инсистирати на реформи правосуђа БиХ.

То је свакако за похвалу, јер због чега ићи даље од сопствених могућности, а могућности БиХ тренуто су веома мале, бар што се ефикасних реформи тиче.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.