Дијалог за ћутање
Половином ове седмице навршило се тачно десет година од доласка тадашње високе представнице Европске уније за спољну политику и безбједност Кетрин Ештон у Бањалуку. Шефица европске дипломатије допутовала је да би убиједила руководство Српске, прије свега тадашњег предсједника Републике, а данас српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика, да одустане од референдума о Суду и Тужилаштву БиХ.
И успјела је у томе. Руководство Српске на челу са Додиком одустало је од референдума и заједно са политичким факторима с друге стране међуентитетске границе обавезало се да ће под диригентском палицом европског комесара за проширење Штефана Филеа започети структурални дијалог о реформи правосуђа.
И започели су. На дневни ред су стављена питања због којих је Република Српска намјеравала да распише референдум, а то су аргументоване и основане примједбе на рад правосуђа на нивоу БиХ у првом реду непроцесуирање крупних случајева ратних злочина над Србима, али и низ других ствари. Структурални дијалог одржаван је некад у Бањалуци, некад у Сарајеву, а некад богами и у Бриселу и тако пуних седам година. А онда је све стало. Од јула 2018. године није одржана ниједна рунда разговора, а они који су иницирали тај процес и ту реформу не могу се ни чути, ни видјети.
И ћуте тако из Брисела, а зашто ћуте јасно је свакоме ко то жели да призна. Ћуте зато што је за све то криво политичко Сарајево и што никако не могу Републици Српској да фактуришу одговорност за пропаст тог процеса. Ћуте зато што не могу искључиво Српску и њене институције да оптуже за катастрофално стање у правосуђу. Ћуте и зато што немају шта да кажу својим пореским обвезницима, чијих 120 милиона марака су донирали за реформу, а једини резултат је никад мање повјерење у правосуђе у БиХ.
И умјесто да и даље ћуте, поготово кад неко спомене структурални дијалог, они громогласно подржавају политичаре са Башчаршије у причи о једној другој врсти дијалога. Оној о будућности БиХ. При чему је врхунски парадокс то да је једина значајна ствар са којом имају везе учесници структуралног дијалога, а која се десила за протеклих десет година, та што је земља из које долази бароница Кетрин Ештон напустила Европску унију.
А деценију након њеног доласка у Бањалуку наградно питање гласи у чему је суштинска разлика између посљедњих закључака парламента РС везаних за захтјев високог представника да се одузму повеље челницима Српске из периода Одбрамбено-отаџбинског рата и “референдумског” питања из 2011. године “да ли подржавате неуставно и неовлаштено наметање закона од високог представника, посебно наметнуте законе о Суду и Тужилаштву БиХ”. Одговор је да је глувом џаба говорити, ћоравом намигивати, а оном ко ништа не разумије џаба је што је у опозицији.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
