Дежурни “Дејтон 2”
БиХ, иако гази трећу деценију своје новије историје, још није ни близу зелене гране на којој је одавно требало да буде, а један од разлога за то лежи у понашању и жељама појединаца који њоме ведре и облаче.
Ратна реторика и приче о подјелама, неким новим границама често избију у први план, а посебно пред изборе, и тако и ових дана поново слушамо о “Дејтону 2” који би, према жељама дијела бошњачких политичара, требало да заувијек са мапе БиХ избрише границе Републике Српске.
И то није ништа ново јер, када год немају шта конкретно да понуде гласачима и осталим грађанима да би нам свима било боље, такви и њима слични посежу за причама о јединственој БиХ. Без унутрашњих граница, односно без Српске.
Просто је несхватљиво да у мору проблема са којима се данас суочавају грађани ове земље, од којих већина живи на ивици и испод ивице сиромаштва, они на врху, који европски живе, имају уопште морала да те приче стављају или покушавају да ставе на дневни ред како би остварили покоји јефтин поен.
Зар до те мјере иде борба за власт у земљи у којој ће, ако се овакво стање настави још коју годину, неће имати ни коме да буду лидери и функционери?
Дејтонски мировни споразум, са свим својим добрим и лошим странама, ставио је тачку на крвави рат на овим просторима и упалио ново свјетло у животима оних који су одлучили да и поред губитака наставе да живе и раде на овом поднебљу.
Доста ствари је на силу промијењено и готово да ниједна од њих није направила боље, већ, нажалост, сасвим супротно. Али, тако је како је јер нема политичке сагласности свих који држе у својим рукама судбину ове земље како да се живи, ради, али и договара у миру.
Нико не каже да ће Дејтон, овакав какав је, бити за вијеки вијекова, али свака промјена мора бити одраз заједничког става оних који предводе народе у БиХ и народа. Сваки покушај насилног брисања или цртања нових граница мора бити сасјечен у коријену јер је просто непојмљиво да ови домаћи, али и страни званичници нису видјели или не знају како тече и како се завршава свака политичка идеологија или самовоља која тако крене.
БиХ, оваква каква јесте, међународно је призната земља која има два ентитета, а сви који у данашње вријеме призивају тај неки “Дејтон два, три... десет” боље нека се ријеше те бољке што прије и почну да раде за и у интересу обичних људи, који све теже састављају крај с крајем у овој земљи. Крајње је вријеме!
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
