Депоније
И док је савремени свијет давно рашчистио са тим гдје и како одлагати смеће, код нас је то далека будућност.
Прије ће се остварити неке од лоших прогноза о могућем смаку свијета, него што ће неки наши суграђани, можда и комшије, научити шта је култура живљења и гдје и како се одлаже отпад.
Недавно смо били свједоци протеста мјештана насеља Љескаре надомак Курева, који су због несносног смрада са депоније вратили возила Комуналног предузећа и спријечили довоз смећа. На уређењу депоније се ради, али се отпад неконтролисано довози из Кнежева и Српца, па су људи узели столице и сјели на пут пред камионе.
Мјештани Урија, гдје је три дана горјела депонија, уз неиздрживи смрад упаљене коже и текстилног отпада, спремају се да праве "чеке", да би им несавјесни доносиоци отпада коначно "долијали", јер, кажу, то није први пут и доста је више.
Било како било, узалуд су спроведени многобројни пројекти за подизање нивоа еколошке свијести наших суграђана. Можда су на семинаре ишли погрешни људи, они који своје смеће уредно бацају на за то предвиђена мјеста, а можда су и они други били, али су, као и сви лоши ђаци, заборавили оно што је најважније. Можда их подсјете они што их чекају у "чеки". Можда су они који су писали пројекте и аплицирали за средства требали да предвиде и мјере које треба предузети према онима који бацају смеће гдје год стигну, не обраћајући пажњу да ли је то насељено мјесто или не, као и да ли се ту уопште може бацити смеће, производни отпад или шта већ и још запалити. Aли не треба да буде чудан овај најновији догађај, када се са смећем сви сусрећемо сваког дана и то тамо гдје му мјесто није.
Примјер је дјечије игралиште између два солитера, у непосредном центру Приједора, гдје се дневно игра готово стотину дјеце коју чувају родитељи, а око њих су гомиле папира, пластичних кеса и нема чега нема. Дјеца једу слаткише и омоте баце на траву, дођу друга дјеца и други родитељи и дјеца исто то ураде, а родитељи сједе и ћаскају ли ћаскају. Питам се сваки пут када ту прођем, а то је сваки дан, да ли ће икада доћи дан да се неко од родитеља сјети да покрене акцију, очисти то смеће и учини услугу, ако не себи, онда својој дјеци, да се не играју у гомили отпада. Међутим, све је мање наде да ће се то десити. Једино још преостаје да сачекамо вјетар да разнесе смеће, а то је велика људска срамота. Тешко да ће се неко зацрвенити и код депоније Курево и на Уријама, а поготово код плавог и црвеног солитера.
A не знају да се смеће неће само покупити, а да ту људи живе или се дјеца играју. Зар да живе и да се играју у смећу?
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
