Демократија
Политика је чудна ствар. А колико она може бити дволична, можда се најбоље може видјети на примјеру БиХ. Представници америчке администрације залажу се за просперитет и развој демократије у БиХ, наглашавајући при томе како је Дејтонски споразум и конститутивност три народа кључна ствар. Међутим, у исто вријеме ти исти инсистирају на међународном протекторату, наметању рјешења која нису по вољи све три народа, те пријете некаквим санкцијама. Гдје је ту здрава логика?
Демократија? Право и правда? Па, нема је. Причати о демократији, а при томе потезе једног народа, који само инсистира на поштовању међународних споразума, називати сецесионистичким, није ништа друго до политичко полтронство.
Ријечи демократија и међународно право одавно су постале излизане фразе, за којима се по правилу посеже онда када се желе остварити одређени интереси, а то обично бива кроз лицемјерно сатанизовање једне од страна у политичком спору.
Слично понашање показала је и одлазећа владајућа структура у Њемачкој, али и актуелна у Великој Британији, које су до сада, гледано уназад кроз историју, имале један колонизаторски однос према читавом региону западног Балкана. Те геополитичке игрице Берлина, Вашингтона и Лондона и дан-данас трају, а покушавају их злоупотријебити у дијелу политичке јавности ФБиХ. Они сматрају како је посљедњи воз да направе унитарну БиХ. А како би и до тога дошли, направљена је атмосфера страха, праћена причама о некаквом новом рату. Од тога, наравно, нема ништа.
У тим активностима предњаче Џаферовић, Комшић и Турковићева, те њихов шеф Бакир Изетбеговић. Вјероватно нигдје у свијету нема државе чији званичници иду и лобирају по САД и Њемачкој против једног свог дијела државе. Па, господо драга, ви који се толико залажете за суживот и дејтонско слово, зар не видите да сте ви, у ствари, највећи рушиоци БиХ?
Поред тога, а кључно је, константно се бавимо посљедицама, а не узроцима. Ако су се представници Српске повукли из заједничких органа, да ли се ико запитао због чега. Зар то не би требало да буде основ и полазна тачка свих разговара и преговора. То је једини кључ за откључавање врата будућности земље, али и затварање, како је неки назваше, Пандорине кутије.
Умјесто тога, свјесно је наметнута матрица да се само бавимо посљедицама. Таква дволична политика, оличена кроз безобзирно сатанизовање једне стране, никуда не води, а поготово не тако комплексну државу као што је БиХ. Увидјеле су то поједине европске државе, које су на посљедњем састанку министара иностраних послова земаља чланица Европске уније одбиле њемачки приједлог да се на овој сједници прича о евентуалним санкцијама појединцима из врха власти Српске. Знају да то није рјешење.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
