Демократија у колијевци

Мирјана Кусмук

Грци су изабрали онако како је Европа очекивала, али и стрепила. Сириза и њен лидер Алексис Ципрас, већ крштен у грчког Робина Худа, освојили су на парламентарним изборима убједљиву већину.

Гласајући за Сиризу Грци су показали да им је доста стезања каиша, а оно што је занимљиво, али и очекивано, на друштвеним мрежама широм нашег региона побједа Сиризе дочекана је крилатицом: "Устајте ви земаљско робље".

Размажени 13. и 14. платом, додацима за годишњи одмор и Божић, накнадама по разним основама (па и за рад на рачунару) Грци су тешко преживљавали године кризе у којима је на наплату стигло задужење државе и велики дефицит.

Осим што је кредиторима поручио да је Грчка спремна да извршава своје обавезе, али да није спремна да поштује мјере драстичне штедње које јој намећу, млади Алексис Ципрас (рођен 1974) најавио је и опорезивање богатих. Још раније Сириза је тражила да буду уведени виши порези за супербогате грчке бродовласнике, али се Европска комисија томе жестоко успротивила. Касније су откривене неке "специјалне везе".

- ЕУ промовишући неолибералне вриједности уништава социјалне државе и поспјешује смањење плата и пензија. Остаћемо у еврозони, али ћемо се борити против мјера штедње - изјавио је Ципрас уочи самих избора.

Да ли је побједом Сиризе отворена Пандорина кутија у ЕУ? По недавном истраживању "Економист интелиџенс јунита" побједом Сиризе Европу би у овој години могао погодити политички земљотрес због све веће популарности популистичких странака у великом броју држава.

До европске "кризе демократије" довео је велики јаз између елите и гласача, а противљење бриселској управи, имиграцији и мјерама штедње кључне су теме већине популистичких партија.

Данска, Финска, Шпанија, Шведска, Велика Британија, Ирска, Италија... пролазе кроз велика политичка превирања, јер мјере штедње не доносе резултате. Економски експерти упозоравају да штедња, затварање школа, болница, минимална потрошња... нису дали резултате и да би за опоравак привреде и излазак из кризе требало повећати потрошњу и сваком грађанину подијелити по 500 евра мјесечно.

Послије побједе Сиризе у Грчкој очекује се да ће власт у Шпанији узети љевичарски "Подемос" ("Ми можемо", у преводу), партија основана прије мање од године. И њен лидер млади Пабло Иглесијас противи се стезању каиша као начину изласка из кризе.

Очекује се да би у Великој Британији, коју чекају избори у мају, могло доћи до великог раста десничарске партије Странка Велике Британије за независност (УКИП), која се оштро противи останку Британије у ЕУ. У Француској, десничарски Национални фронт дрма политичком сценом, а политички циљ му је да уништи ЕУ. Италијански Покрет "Пет звездица" у сталном је порасту, а за циљ има да извуче Италију из еврозоне.

Сва истраживања показују да је, поред економске кризе, други фактор који мијења политички сцену Европе недостатак интегритета у политици, јер док се јаз између мултибогатих и мултисиромашних рапидно повећава, власти у бројним државама су огрезле у корупцију, а други су забили главу у пијесак и уживају у плодовима јавних функција.

Аналитичари се слажу да политичари у земљама ЕУ троше снагу на спиновање како би се одржали на власти радије него да рјешавају проблеме и закључују: "Изгубили су додир са бирачима".

Мјере штедње свуда су биле фаталне осим у Њемачкој којој одговарају, јер предњачи у извозу. У другим државама оне су уништиле или потпуно исцрпиле средњи слој становништва, онај који даје стабилност свакој држави. Иако бројни експерти сматрају да је кључ изласка из кризе растерећење најсиромашнијих и повећање потрошње и ту могућност спречава Берлин.

Није чудно да земље западног Балкана исцрпљене прво ратовима, а потом економском кризом, са пажњом и симпатијама гледају на грчког Робина Худа. Посебно јер сматрају да нам је, поред свих наших проблема, ЕУ "извезла" своју привредну кризу, која је почела повлачењем грчких банака, а наставила се смањењем извоза на тржиште ЕУ и смањењем инвестиција. Посљедице су катастрофалне, јер трећина становника западног Балкана живи у сиромаштву, незапосленост је огромна и све је више оних који напуштају ове просторе.

Посве је извјесно да ће се побједа Сиризе одразити не само на ЕУ, него и на западни Балкан. Јер демократија се вратила у своју колијевку - Грчку.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана