(Де)минирање оптужнице

Та дужина од годину и по тешке истраге ипак уопште не би била спорна у случају да оптужница садржи бар већи дио доказа и свједочења које Тужилаштво посједује, али овако, оптужница је заиста смијешна, како ју је окарактерисао један од свједока.

Пошто ту нису помогли докази ни свједоци Гаврановог криминала, уцјена, рекетирања и системског уништавања фирми чији власници нису пристајали на његове методе пословања, јасно је да у позадини случаја опет стоји политика.

То значи да свједочење Гаврановог бившег сарадника Жељка Веселиновића о томе како је Гавран на лицитацијама за продају аутомобила Центра фризирао понуде, које је, затим, смањивао за више од пола, присвајајући разлику, Тужилаштву не вриједи ништа. 

Тужилаштво је, дакле, 18 мјесеци утрошило да и не провјери свједочење Веселиновића да је Гавран само за четири посљедње године, а директор Центра био је до хапшења чак 12 година, намјештањем јавних лицитација за продају возила Центра ту институцију оштетио за најмање 100.000 КМ.

Ту правосудну институцију, значи, уопште није занимало да истражи и докаже оно што свједок Веселиновић тврди: да су возила Центра продавана на уходан начин преко вишег референта у паљанској канцеларији Центра Ратка Витковића, који је увијек био члан комисије за лицитацију.

Тужилаштву није било интересантно ни то што је, како Жељко Веселиновић тврди, Витковић уз Гавранову сагласност са исправних возила скидао дијелове и тако омогућио да иду на лицитацију, нити то што је затим те дијелове давао или продавао изабраним особама које су купиле возила по минималним цијенама.

Тужилаштво је занемарило и свједочење Давора Коленде, који одговорно тврди да је Гавран шеф паљанске деминерске мафије и да 70 одсто деминерских послова добијају фирме које су регистроване у Палама и Сокоцу. Тако то у тандему раде Тужилаштво БиХ и политика у случајевима кад је кривац "подобан". А кад није, онда чак не мора ни да буде крив.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.