Делићева сахрана
Да су институције БиХ углавном институције само једног народа, јасно свједочи и злоупотреба Оружаних снага БиХ приликом сахране хашког осуђеника Расима Делића.
Наиме, без сагласности српских и хрватских представника у Министарству одбране и Оружаним снагама БиХ, дозвољено је само уз одлуке представника бошњачког народа, да се Дом ОС и пук ОС искористе да се одржи комеморација и изврши почасна паљба у част Делићу који је за Бошњаке херој, а за Србе и Хрвате хашки оптуженик и злочинац.
Да је којим случајем било другачије и да су се ОС и њени капацитети искористили за одавање почасти неком другом хашком оптуженику или осуђенику, свакако, би то наишло на осуду бошњачког народа, вриску међународних званичника и врућу дебату у домаћим институцијама. Мада су помоћници министра и начелник Заједничког штаба ОС БиХ јасно рекли да приликом доношења таквих одлука нису консултовани, нити су дали сагласност, министар одбране БиХ Селмо Цикотић покушавао је немушто да се оправда да су они били на путу и да није могао да контактира са њима. Чак је ишао дотле да је признао да је при доношењу таквих одлука био под притиском политике и да би исту одлуку у истој ситуацији донио и данас, а додао је и то како су правници који су разматрали цијелу ситуацију тврдили да Делић није осуђен у Хагу јер, боже мој, одлука суда није прије његове смрти окарактерисана као правоснажна.
Правдао се даље Цикотић како ни правилници у свему томе нису баш сасвим јасни, али је при томе заборавио рећи да су правници који су о одлуци вијећали били једнонационалног састава као и то да у једном параграфу правилника стоји да лица против којих се води судски процес или су осуђена не могу баштинити традицију ниједне од три бивше војске које су четири године ратовале, па сада ради изградње повјерења састављене у једну.
Очигледно је, дакле, да се и право и правилници у БиХ за једне тумаче на један, а за друге и треће на други начин. Због начина одлучивања, а и због различитих погледа на карактер ОС БиХ одговорност министра Цикотића се није могла покренути. Међутим, не уведе ли се реда и у ову област, случај Делић би могао постати правило у БиХ. Тако се онда, данас или сутра не може ни српским ни хрватским припадницима у ОС БиХ оспорити да почасни плотун испале на сахранама својих некадашњих команданата када их данас сутра не буде међу живима, а третирани су кроз хашке клупе.
Не уведе ли се реда, онда ће ОС умјесто најбоље реформе каквом се ките данас, постати институција која ће се врло брзо распасти по шавовима по којима је састављена.Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
