Дејтон један од најуспјешнијих споразума
Дејтонски мировни споразум је један од најуспјешнијих међународних уговора, јер се успјешно примјењује већ двије деценије. То потврђује стварност у ентитетима и у БиХ, али и многобројни научни и стручни скупови који се одржавају широм свијета поводом двадесетогодишњице успјешне примјене овог споразума.
Дејтонским мировним споразумом остварене су три основне вриједности: заустављен је рат и успостављен мир, Уставом је установљено двоентитетско државно уређење федерално-конфедералног типа и установљени су уставни механизми и институције за успјешно остваривање и заштиту таквог уређења. Овим споразумом није створена идеална држава - држава благостања, јер таквих држава и нема у свијету, али није створена ни држава левијатан (чудовиште). Створен је једини могући одрживи облик државног уређења. Пронађен је компромисни модел, којим је елеминисана унитаристичка и сепаратистичка концепција и установљена сложена државна организација са два ентитета и три конститутивна народа. До оваковог рјешења могло се доћи и раније, без сукоба, још Кутиљеровим планом, да је било довољно политичке мудрости, демократске свијести и културе, али и мање мијешања иностраних фактора.
Постојеће уставно уређење установљено је Анексом IV - Уставом БиХ и то након четворогодишњег договарања, преговарања и планова - од Кутиљеровог и Венс-Овеновог, преко плана Контакт групе, Женевског, Њујоршког, па до Дејтонског. Устав БиХ је издиференцирани и компромисни акт, који је, као такав, и једино могућ за БиХ. У Дејтону су Устав писали угледни правници и могли су, у формално-правном смислу, написати и бољи, али су се одлучили за овакав који је одржив и примјенљив у босанскохерцеговачким приликама. Та одрживост доказала се двадесетогодишњом успјешном примјеном.
Међутим, неки недобронамјерници у БиХ и у међународним круговима нису задовољни оваквим уставним уређењем, па су разним закулисним и нелегалним поступцима, нарочито преко високог представника, нарушавали Устав и уставни поредак. У посљедње вријеме они све више прижељкују тзв. "распакивање" Дејтонског споразума, посебно Анекса IV - Устава БиХ. Истина, за "распакивање" Дејтонског споразума и за такозвани "Дејтон 2" нема никаквог званичног захтјева. То подстичу неодговорни и трећеразредни политичари из земље и иностранства.
Покретање већих промјена споразума или Устава у данашње вријеме, у овако конфузној међународној ситуацији и у доба појачаног и агресивног тероризма, неконтролисаних великих миграција и отварања нових ратних жаришта, било би, у најмању руку, неозбиљно и ризично. Брзоплето и непромишљено улажење у темељне промјене створило би у једној мирној и релативно успјешној сложеној држави несигурност и страх од повратка у деведесете, ратне године. Зато се питамо коме је стало до рушења једног од најуспјешнијих споразума. Свако разуман ко жели мир и развој БиХ и њених ентитета апеловаће да се Дејтонски споразум не мијења, већ да се озбиљно и савјесно примјењује.
РАЈКО КУЗМАНОВИЋ, предсједник Академије наука и умјетности РС и некадашњи предсједник Српске
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
