Дан Републике

Ведрана Кулага Симић

Моја Република јуче је прославила 25. рођендан. Кажем моја, јер само ову отаџбину памтим.

Била сам мала када је настала, али се ипак сјећам тих тешких дана борбе за слободу док сам чекала оца да дође нашој кући, мојој мајци, сестри и да будемо заједно.

Српска је, након што је у рату одбрањена, расла и развијала се. За њен живот дато је много живота и та жртва никада не смије бити заборављена, а вјерујем и да неће.

Током четврт вијека постојања РС је прешла дуг и тежак пут, а датум њеног рођења - 9. јануар постао је споран готово двије деценије послије, када је то питање проблематизовано и  у облику апелације која је послата Уставном суду БиХ.

Та прича обиљежила је цијелу прошлу годину, а настављена је и у овој. У том периоду је безброј пута са њене стране поновљено да свако има само један датум рођења и да је то историјска чињеница која не може и не смије бити промијењена.

Печат на то ставио је народ на референдуму који је, као и овогодишњи Дан Републике, прошао у миру и без икаквих проблема, тешких ријечи или пријетњи.

Из Српске је јуче таква порука отишла у свијет. Наглашено је да је она отаџбина за све који желе да то буде, без обзира на вјеру и нацију, али да, ипак, стечена и историјска права не може нико да јој укине.

Република Српска је и дио БиХ, што је очигледан трн у оку многима који не прихватају чињенично стање ствари.

Умјесто да, када нас је судбина већ спојила под овим чудним поднебљем, сви покушамо да у миру и слози живимо зарад боље будућности генерација које тек долазе, баук се прави од већине онога што би у демократским земљама требало да буде сасвим нормално. Па и од дана рођења, који нико не може да бира. За Српску је то 9. јануар.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана