Далеко је Шангај
И овог љета престижна Шангајска листа гдје су рангиране најбоље високошколске установе из цијелог свијета остала је недостижна за наше универзитете.
Број објављених научних радова у међународним часописима, цитираност, број добитника Нобелових награда и Филдсових медаља за нас су и даље изгледа претешки и предалеки критеријуми.
То да немамо довољно новца и још много других бенефиција које имају далеке земље и њихови факултети, не може нам увијек бити алиби за неуспјехе. А није више ни увјерљиво.
Нико не оспорава да се за нашу науку издваја мало и да су у подјели буџетског колача увијек некако на зачељу, нити да се готово све паре које просвјета добија издвајају за плате.
Да су исте те плате у школама и на факултетима мале. Да нам недостаје опрема. Квалитетнија практична настава.
Да нам већина наставних планова и програма вапи за модернизацијом. И то не посљедњих неколико година, већ цијеле деценије.
Нико не може оспорити и да су наши ђаци преоптерећени и "затрпани" непотребним градивом. И да студенти уче разне термине и области које им апсолутно никада, али баш никада по завршетку студија неће бити потребни. Да ће по завршетку факултета веома тешко да се снађу код послодавца, којем неће бити битна његова диплома већ знање.
Међутим, чињеница је и да нема међународног такмичења у знању и спорту са којег се већ деценијама наши ђаци и студенти нису вратили са медаљама и наградама. Нижу успјехе у свим областима. Успијевају побиједити вршњаке из далеко развијенијих и богатијих земаља.
Из истих тих савременијих школа и престижнијих факултета. Чињеница је и да се многи наши млади без проблема уписују на те европске и свјетске факултете. Добијају њихове стипендије. Успијевају пронаћи посао по стицању дипломе. И наравно, остају тамо да раде јер су им понуђени бољи услови за живот.
Можда ова Шангајска листа гдје су побројани сви ти свјетски признати универзитети и није толико важна многима у БиХ, а требало би да буде. Зашто се наши професори не би позабавили тиме како нас виде у свијету? Они би такође требало да нас промовишу, као што то чине наши успјешни млади. Универзитет у Београду је успио. Ушао је међу 300 најбољих. Нека нам он буде примјер и узор, ако нам је већ Шангај тако далеко.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
