Да ли се вратити кући?
Ни овдје више није добро. Све поскупљује. Живимо у страху да ћемо остати без посла. Како се уопште вратити доље сада јер знамо у каквом је хаосу земља? Поруке су то становника БиХ који су претходних година натјерани из БиХ, прије свега због домаћих политичара који раде све, осим оно што би требало.
Управо су они и највећим дијелом главни кривци за то што су грађани одлазили, јер су својим наопаким радом и свађалачком реториком стварали још напетију атмосферу из које су становници настојали да побјегну што прије. И у томе су и те како успијевали. Градили су свој живот у уређеној земљи у којој послодавац гледа на радника као на рудник злата док, с друге стране, политичари раде оно за шта су и изабрани, у интересу друштва и државе, прије свега. Ови наши се воде неким обрнутим редослиједом у којем само гледају своје интересе и џеп, а становници им нису, што би наш народ рекао, ни десета рупа на свирали.
Међутим, због руско-украјинске кризе, која траје непун мјесец, та идила наших људи који су се скрасили у земљама широм свијета је и те како пољуљана. Државе широм свијета су у великим проблемима, па самим тим и њихови радници. Прогнозе нису оптимистичне и иду у смјеру пада привредне активности, због чега многе компаније широм Европе већ смањују обим радне снаге, док друге планирају да ставе кључ у браву ако криза потраје. На платним листама тих компанија свакако је много домаћих радника, који ових дана воде љуту борбу двоумећи се да ли да се врате или не тамо одакле су натјерани.
Због искуства које имају на домаћем тржишту рада, али и оном политичком, многи ће радити све и свашта само да се не врате и не живе живот који су водили у БиХ. С друге стране, има и оних који вјероватно неће имати другог излаза него да се врате кући и наставе да слушају салву обећања и свађа од стране политичара, који се не могу договорити ни о чему што је у интересу грађана. Свједоци смо да и у овој кризи, док су друге земље експресно доносиле одлуке и помагале становништву, резултат рада наших политичара раван је нули јер ништа, али баш ништа нису урадили да помогну онима који су их на те позиције поставили.
То је сасвим довољно података за одговор на питање да ли се вратити или не у родну груду. Наравно да не, ни у лудилу, јер наши домаћи политичари нису ни мрднули прстом па да дијаспора бар мало размисли приликом одговора на ово питање. Није им потребна ни помоћ пријатеља које имају у БиХ, јер ће и они по устаљеној пракси рећи да је земља у хаосу и да се ништа не мијења. Исти људи воде исте свађе, а народ ћути и трпи.
Због свега тога многи ће радити и на црно, мање плаћене послове него до сада, мучити се и патити, јер је и њима повратак у БиХ посљедња рупа на свирали као што су и становници домаћим политичарима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
