Чувари сјећања
У календар Републике Српске уписано је доста тешких датума из скорије и даље прошлости који се достојно обиљежавају како пострадали не би пали у заборав, а странице историје остале без појединих поглавља.
Црних слова има превише. Протекли Одбрамбено-отаџбински рат прекинуо је на хиљаде невиних живота. Страдала су дјеца, жене, старци, војници... од непријатељских руку са земље, али и са неба.
Република Српска је јуче обиљежила важан и тужан датум - Дан сјећања на жртве НАТО бомбардовања у Српској током којег је убијено више десетина војника и цивила, а још више теже или лакше рањено од “намјерног” оружја из ваздуха.
У пратњи “Намјерне силе” био је и осиромашени уранијум, који је, како су до сада показале анализе, оставио трајне посљедице по здравље становника, а чији су коријени још јаки. У земљи и тијелу и свијести. И након готово четврт вијека.
Вријеме, у оваквим случајевима, не лијечи све ране. То најбоље знају мајке које су неколико година прије НАТО авиона остале без тек рођених беба јер до њих није стигао кисеоник због сулуде одлуке Савјета безбједности УН о ваздушној блокади. То окретање глава од најнемоћнијих и најневинијих био је окидач за акцију Војске РС и пробијање коридора према Србији.
- Хоћу коридор до Видовдана, па макар био козја стаза - ријечи су генерала Момира Талића након којих је кренула акција коју често називају школским примјером ратовања. Тај пробој коридора живота до краја наредне године биће пренесен на филмско платно, а сјећања на те дане љета 1992. године, борбе и јунаштво рећи ће они који су успјели да извуку живу главу након што су извојевали слободу за добар дио Српске.
Филм о пробоју коридора требао је да већ да буде снимљен, али, како кажу - боље икада него никада.
Ово су само неки од датума из скорије историје које Српска не би требало да икада заборави. То је обавеза која мора остати и на генерацијама које тек долазе.
Широм Републике Српске подигнута су спомен-обиљежја у знак сјећања на оне који су отишли, а нису се живи вратили са ратишта, али и оне које је смрт задесила у колијевкама, на кућним праговима, њивама....
Обавеза Српске, чији је политички врх, поучен догађајима из 1995. године и НАТО пројектима, истрајан у томе да заустави сваки покушај пуноправног чланства БиХ у том војном савезу, јесте да свакако има и спомен-обиљежје које ће бити, на тој територији око Источног Сарајева, посвећен онима које је убио НАТО.
Рат је био један, а истина је барем три о њему на овом подручју јер правосуђе у првом реду није било “правосуђе”, али то нека иде на душу онима који су за то најодговорнији. И домаћим и странцима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
