Чувари фотеља
У фотељама на кључним позицијама на домаћој политичкој сцени деценију-двије па и више сједе једни те исти људи. Како на оним најзначајнијим функцијама на самом нивоу Републике, тако и на локалу.
То потврђују и до сада откривене карте политичких странака ко ће у трку за предстојеће локалне изборе у октобру. Као и ранијих година, тако и ове, углавном ће се стара лица борити за фотељу градо(начелника).
Ништа се не мијења. Иза њих, без имало сумње, стоје они који су на највишим позицијама. И тиме им дају само вјетар у леђа. Њих гурају, младе спутавају.
И тако ће, по свему судећи, бити све док не уђу у позне године да не могу долазити на посао. Или, ипак, не направе неку кобну грешку која ће их коштати те позиције, односно фотеље.
Сви они редом, без имало сумње, мисле да су незамјењиви. И без имало сумње, сви остали и те како знају да су замјењиви, јер у локалним заједницама у Републици Српској имамо младе људе који имају визију развоја својих средина, па и саме Републике, само не могу доћи до изражаја.
Не могу никако да буду у првом плану, да понуде своја рјешења и визију развоја, од ових који чувају фотељу градо(начелничку) као да је направљена од сувог злата. Од њих “краду” идеје о развоју, добрим пројектима јер се млади људи код наших како највиших званичника, тако и ових на нижим нивоима појављују у улози њихових савјетника.
И сви они редом кажу да добро раде, вјерују у побједу јер наводе да праве одличне потезе за развој својих локалних заједница. И вјероватно неки од њих раде одлично свој посао, али треба и да признају себи и својим грађанима да је вријеме да оду након деценија шефовања у заслужену пензију и да ту позицију градо(начелника) препусте млађим и школованијим људима своје локалне заједнице.
Сви их редом имају у својим срединама, како оним најразвијенијим, тако и оним које су на рубу опстанка. И на тај руб опстанка, дијелом су, доведене јер се младима не препушта управљачка палица.
Таква политика држања једних те истих људи на кључним позицијама, али и запошљавања страначких и подобних кадрова, окидач је и за то што су многи млади отишли из земље и раде за најпрестижније европске компаније и земље.
Тамо ваљају, а код нас не ваљају. Тамо могу да замијене директоре, професоре, љекаре, а код нас не могу начелнике неке тамо забачене локалне заједнице која је на издисају.
И сваке изборне године код нас доминирају исте приче и исте ликови на сцени. Вјероватно ћемо исту слику имати и за двије године, када би требало да буду одржани општи избори.
И тада ће се, без имало сумње, ови које имамо сада борити за фотеље, а ови млади, које имамо, биће њихови послушници и радити из сјене.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
