Чување идентитета
Да би остали и опстали као народ морамо сачувати традицију, обичаје и историју. И они који боље познају “учитељицу живота” која је непогрешива, знају да коријени нашег народа сежу у прошлост. Данас морамо да сачувамо оно што имамо, јер у држави званој БиХ намеће се и “босанска нација”, која себи покушава узети све што има непроцјењиву вриједност. И то раде, боље рећи, покушавају без стида и било каквог устручавања.
Власти Српске морају дефинисати модалитете како да сачувамо оно што нам припада. Наше културно-историјско насљеђе често је на мети бошњачких елита које својатају оно за шта нема ни писаних трагова, а још мање логике да им припада. Српског владара краља Твртка прогласили су, гле чуда, “босанским”. Како се и на који начин борити с прекрајањем историје и чињеницама које су неупитне?!
У мору (пре)отимања посљедње у низу је и Чајничко јеванђеље, које су поједини “научни” кругови у ФБиХ прогласили списом “босанске провенијенције”. Прекрајање историје, по нотама “елите”, не смије проћи незапажено у Републици Српској, па се по хитној процедури морају сачувати споменици културе и насљеђе која немају цијену. Сат откуцава и немамо право на чекање. Много је трзавица, мимоилажења и скретање пажње на неке мање важне ствари. Српски идентитет и наша историја не смије ниједног тренутка доћи у питање.
Шта је са ћирилицом, стећцима, средњовјековним црквама? Признајмо, као народ мало о томе причамо, а млади још мање или недовољно знају. Прођите кроз главну улицу било ког града у Српској и нећете видјети више од 20 одсто ћириличких натписа. Можда није то ни најбољи репер за очување, али би био добар корак.
Дакле, прво морамо да радимо на себи, почистимо сопствено двориште, а онда заштитимо се од оних који својатају оно што је наше, касније и краду. Друго, колико се у основним и средњим школама прича о стећцима и љиљанима и зашто их на прву одбацујемо. Уз то, колико дјеца читају и знају о црквама и манастирима, старим и по осам-девет вијекова. Баш мало.
Уз српски идентитет најважније је памћење а оно не смије да блиједи. Наш народ памти тешка времена, али и ратнохушкачку реторику. Сада у миру, морамо сачувати сваки споменик културе како не би за вијек или два доживјели судбину љиљана.
Јака подршка у одбрани нашег историјског идентитета јесу историчари и професори са факултета у Српској који о средњовјековној прошлости Срба причају аргументима. И нико не може да их оспори па макар био и градоначелник Сарајева.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
