Црвене линије
Политичких трзавица и нетрпељивости никада није мањкало у БиХ. Њих је увијек било “на стању” за разлику од свега другога јер се, према неписаном правилу, све вртјело око политике, неостварених ратних циљева и ината да се у миру, макар и кршењем свега и свачега, дође до њих.
БиХ никада није профункционисала као држава, на стабилним темељима и добрим односима, јер је Дејтон, као оквир који је ставио тачку на рат, веома брзо почео да поприма друге обрисе о којима су се политичари договарали сами или уз посреднике, а често су странци имали прву и посљедњу ријеч.
И дошли смо до тачке кључања. Све црвене линије су пређене. Републички представници су позивали да се сједне и разговора о отвореним питањима у БиХ, позивајући се на уставне основе. Бошњачки званичници су, с друге стране, редовно истовремено бирали добро знане бројеве странаца који су предуго овдје. И који су наставили да раде како хоће и зарад ко зна чијих и каквих страних, али и домаћих интереса.
Највећа постдејтонска криза у БиХ траје и тешко да ће бити прекинута, а за то вријеме испаштаће сви. Посебно обичан човјек који је овдје остао, који се на само њему знан начин бори да споји почетак и крај мјесеца, јер не жели или не може да оде негдје гдје је боље.
Упоредо са узаврелом политичком ситуацијом, не мирују ни пандемија ни цијене основних намирница и других потрепштина. Без контроле, а чини се и да тренутно, због презаузетости политичким питањима, нема времена да се бавимо оним животним. Корона и даље узима данак, а новчаници и рачуни су све празнији.
Тако близу, а тако далеко од институција су обични људи и привредници у чијем је интересу да они који су их бирали воде здраву политику од које ће сви имати корист и која ће бити на бази договора, а не поткопавања.
Ситуација није нимало безазлена. Тешка је. Али је мир и то је најважније. И то треба да буде сачувано. Умјесто што у Сарајеву “звецкају” ријечима и покушавају да од БиХ створе оно што није и што не може да буде, требало би да покажу интерес да земља нормално функционише. Да напредују Српска и ФБиХ, уз помоћ далеко мање заједничких институција на нивоу БиХ.
Обичним људима је одавно превише пустих прича и препуцавања. Јер желе напредак, желе уређену земљу, желе плате достојне човјека. Желе да осјете безбједност, да овај бурни дио Европе иде напријед, а не да се стално враћа у атмосферу која неминовно подсјећа на дане које желе да забораве.
Морамо се вратити на прави пут и повлачити рационалне потезе. Само оне који су утемељени у правним актима, који ће донијети боље, а не горе сутра.
БиХ је компликована земља, али није немогуће поставити реалне основе. За то су потребне реалне жеље и поштовање онога што је написано у њеним највишим актима, без покушаја да се то “на кварно” промијени на терену. Да од Српске не остане ништа, а да БиХ добије све. Тако не иде.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
