Црвене линије
У региону се од разних политичких субјеката све чешће може чути како неће дозволити прелазак “црвених линија”. Свако је повукао неке своје линије које, математичким жаргоном речено, немају апсолутно никакав заједнички именилац. Самим тим, и регион постаје све црвенији на глобалној метео-политичкој мапи свијета.
Из Србије и Српске поручују како су те црвене линије Дејтон и Резолуција 1244 УН. Али ради се о међународним споразумима који су до те мјере деградирани и омаловажени да се човјек запита чему они уопште служе, осим као подметачи за фикусе.
С друге стране, црвене линије за Албанце и Бошњаке су независност Косова и унитарна БиХ. И оно што одмах, на прву, упада у очи јесте што су такви ставови и циљеви у потпуној супротности са поменутим међународним споразумима.
И то лицемјерној и дволичној међународној заједници не смета. Умјесто тога оптужују власти Српске и Србије како наводно прелазе црвене линије, а при томе заборављају поменути, ако је и дошло до тога, чиме су испровоцирани ти потези.
Пред Србима у региону постављени су неразумни ултиматуми по принципу узми или остави. Покушава се завршити распад Југославије. А коме се то не свиђа, поручује се да спакује кофере и са собом понесе онолико земље колико може залијепити на опанке.
То је довело до тога да су Срби у Хрватској постали мањина. На Косову се напуштају вјековна огњишта, док се у Српској покушава спровести сценарио потпуног идентитетског уништења зарад некаквог грађанског концепта државе који не постоји нигдје у свијету
Суштина је да се константно бркају бабе и жабе. Прича се о некаквој демократији, међународном праву, конститутивности, миру и суживоту, а у исто вријеме се све то гази и ниподаштава бошњачким и албанским црвеним линијама, али и оним на којим инсистира дио међународне заједнице.
Због свега тога лидер СДА Бакир Изетбеговић и даље инсистира на међународном туторству, а у ком правцу све иде може се видјети и из недавне изјаве предсједника Албаније који је изјавио како сања о уједињењу његове државе са КиМ.
Нико од европских и свјетских званичника није реаговао на овакве и сличне изјаве, али то раде када Српска и Србија покушавају да заштите оно што им је дато и омогућено међународним уговорима.
Зато им смета и свако помињање “српског свијета”, безазлене синтагме која означава културно и духовно уједињење српског народа. А то је нешто што је Србима са ових простора још једино остало као опција.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
