Црне слутње

Маријана Миљић Бјеловук
Црне слутње

Због раста цијене нафте на свјетском тржишту инфлација, која и даље тиња на нашем тржишту, по свему судећи могла би ухватити нови залет. Односно контра смјер, онај који иде ка већим процентима.

Домаће бензинске пумпе су похитале да што прије ускладе своје цјеновнике и прилагоде их оним свјетским. Нема сумње и да су у том послу најбољи. Свјетски прваци, јер нико тако ажуран није као што су они. Наравно, само када су у питању цијене. Наравно, оне навише.

Када је ријеч о појефтињењу, односно паду цијена на свјетском тржишту остаће уписана сигурно она реченица у историји послата са њихове адресе да је за такво нешто потребно 40 дана. О њиховој рачуници управо та реченица, односно рачуница довољно говори. Дај само мени и мени. 

О квалитету горива с друге стране не треба ни причати јер је свака прича до сада била без икаквог резултата. За нафташе то је далеко најбољи квалитет, парирају свима и свакоме, док с друге стране возачи који су корисници њиховог производа, знају право стање тог квалитета. Свако мало су код мајстора који морају да поправљају резултате тог високог квалитета. То сигурно јасно говори шта точе у резервоаре својих аутомобила.

За истом рачуницом као ови први нема сумње да ће похитати и трговци, превозници и сви остали редом јер као и до сада, за убирање екстрапрофита, окривиће нафташе. Поскупјело је гориво па ето и они морају да то уграде у цијену коштања. Па како ништа на рафовима не појефтини док је гориво ишло ка доље? Можда и јесте, али пар производа које, наравно, грађани не купују свакодневно. Они основни и у том појефтињењу ишли су миц по миц горе, јер су вјероватно сматрали да то грађани не примијете. Други су јавно и јасно поручили да од појефтињења хљеба нема ништа, иако је литар горива коштао много мање него када су дизали цијене. Ни појефтињење брашна, основног састојка пекарских производа, није био довољан окидач да цијена хљеба падне ни за један фенинг. Нико се од њих за спровођење такве политике пословања не постиди. Ваљда су то такви послодавци, без стида и срама, који се наравно као и ови први воде истом рачуницом, “Дај само мени, за грађане ме баш брига шта ће и како”. Солидарност на нивоу. У преводу, убирање екстрапрофита на леђима грађана на нивоу.

И о квалитету њихових производа на рафовима бар је до сада довољно речене, али и виђено. Од истекле робе на полицама до пацова међу производима, истим оним пекарским који нису појефтинили иако је било више разлога за то.

Све то довољно говори о домаћем тржишту, формирању цијена производа, али и о квалитету истих. И све више него извјесно наговјештава шта би могло услиједити. Крајњи резултат је извјестан. Удри по осиромашеном новчанику  грађана на неуређеном тржишту до миле воље. Нити ко одговара за то, нити се стиди.

Иста слика влада и код доносиоца одлука. Чули смо прошле године да ће укинути ПДВ на основне животне намирнице, смањити акцизе и најавили низ других мјера од којих ниједна не угледа свјетло дана. Можемо слутити и да ће се о мјерама помоћи грађанима поново причати. Али само причати. Можемо и наслутити да ниједна од оних које би олакшале живот грађана неће бити донесене.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана