Црне прогнозе Свјетске банке

Марина Чигоја

Шест земаља југоисточне Европе, међу којима су БиХ, Србија, Македонија, Црна Гора, Aлбанија и Косово суочавају се са наглим успоравањем привредног раста у овој години у условима појачане неизвјесности у еврозони, упозорила је Свјетска банка.

Ништа ново и ништа што и сами не можемо да видимо узимајући у обзир опште економско стање у земљи. Извјештај Свјетске банке само је још једна потврда да нас у скорије вријеме не очекује ништа боље од онога што тренутно имамо. Напротив!

Тако се за БиХ у овој години предвиђа раст од око 0,5 одсто. Имајући у виду да смо у првим мјесецима ове године имали пад у скоро свим областима, питање је хоћемо ли доћи и до тога.

С друге стране, власти БиХ немилице троше и срљају из кредита у кредит.

У Свјетској банци истакли су да је јавни дуг у БиХ, који износи 39 одсто БДП-а, још стабилан, али и упозорили да се, с обзиром на бројна ограничења са којима се ова земља суочава, ни БиХ не налази у сигурној зони. Другим ријечима, престанимо се задуживати или нам “грчки сценарио” неће само пријетити, већ би га врло лако, могли и доживјети.

Из Свјетске банке упозоравају да земље југоисточне Европе имају и највише стопе незапослености и сиромаштва у Европи. Просјечна стопа незапослености у ових шест земаља је више од два пута већа од просјека у односу на западну Европу, а највише незапослених чине млади људи.

Уочили су и да упркос великој незапослености и проблемима на тржишту рада, није било већих промјена политике запошљавања током прошле и ове године. Када је БиХ у питању, то је и више него очигледно. Власти ове земље немају или не желе да нађу рјешење за огроман број незапослених који се из мјесеца у мјесец повећава. Одговор који се најчешће може чути је криза је свуда, па и код нас!

Криза јесте присутна и јесте погодила и много снажније економије од наше, али она није и не може бити искључиви кривац за катастрофално стање у економији ове земље.

Много је других криваца за то. Посебно оних који имају моћ да нешто ураде, али не желе, јер њима је добро.

Иако се прича о смањењу јавне потрошње, свједоци смо да се то у пракси не дешава. Све док је тако привреда и већина грађана ове земље, која нема привилегију да ради у државним институцијама, не могу очекивати нешто много боље од овог што тренутно имају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана