Црна земља
БиХ је по много чему одвојена од других, првенствено због оштре реторике, неусаглашених ставова који неријетко обиђу свијет као званични и једини, а посљедњих дана и њена граница постала је непремостива препрека за оне који су је, до јуче слободно и без проблема, прелазили.
Црне листе ових дана завладале су земљом. Професорима, историчарима, па и неким адвокатима из сусједне Републике Србије забрањен је улазак у БиХ. О разлозима се и даље спекулише. Познато је само да не могу више да кроче у БиХ, а одговор на питање због чега, да ли је то изговорена ријеч или више, још се чека.
Ипак, овакав заплет унио је нове немире у политички и друштвени живот у БиХ и распламсао старе варнице нетрпељивости једног дијела земље према онима који долазе из Србије и који имају другачије погледе у односу на оне који преовладавају у, како се каже, политичком Сарајеву.
И шта нам све то говори, анализирајући ствари и гледајући из њиховог угла на живот и постојање ове и овакве БиХ? Указује на то да велику опасност по земљу, њену безбједност и уставни поредак представљају универзитетски професори, историчари, адвокати и ко зна ко још из јавног живота Србије и можда и неких других земаља у окружењу, а не они који су били спремни за борбу на страним ратиштима, и то раме уз раме са онима немилосрднима, којима ништа нормално није свето.
Указује на то да свако има право и потребу да се запита да ли ће му, гдје и шта бити забрањено ако не дијели став који преферирају појединци из политичких структура у ФБиХ.
БиХ и данас, готово три деценије након потписивања Дејтонског мировног споразума, вуче одређене ратне репове који је спутавају да напредује и гради бољу будућност за оне који и даље вјерују, из неких својих разлога, да треба да остану под овим дијелом неба и не закључају врата огњишта.
БиХ и данас, колико година касније, грца у сопственом политичком блату и кривци за то су они које је народ изабрао, а који и даље настоје да спроведу у дјело своје сулуде идеје и неостварене ратне циљеве. Они још повјерења имају само у оне који су им били десна рука у крвавом сукобу деведесетих година прошлог вијека и који су им и данас при руци.
БиХ и данас не успијева, јер њоме још ведре и облаче они који не признају да је ријеч о земљи коју чине два ентитета, те три конститутивна народа и остали, који се не изјашњавају ни као Срби, ни Хрвати ни Бошњаци. Али, то је само дио разлога због којих ова земља пада свако мало. То је само сажетак онога око чега се вртимо од Дејтона и никако не успијевамо да пронађемо излаз из лавиринта у који смо донекле сами ушли, али у који су нас знатно погурали и бројне странци који су се осилили по добијању добрих функција у овој и оваквој БиХ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
