Црна и гора БиХ
Република Српска је прославила свој 29. рођендан, а колико је јака и велика западна српска држава показали су хистерија, сиктање и салве мржње упућене како из БиХ, тако и из региона. Колики је њен значај и страх од снаге српског јединства показали су и оркестрирани напади и критике због приватне честитке премијера Црне Горе Здравка Кривокапића.
У овој ситуацији присутно је класично извртање теза, гдје се затварају очи пред суштином, а диже се хајка на споредну радњу главног догађаја. Када говоримо да ли је Кривокапић требало да упути званичну честитку, врло је важно да се не водимо личном емоцијом и да размишљамо у дипломатским и политичким оквирима. Унутрашња ситуација у Црној Гори је врло комплексна, због чега се свака изговорена ријеч и поступак морају, не три, него тридесет пута измјерити.
Иако као премијер нема право да дипломатске односе води по личном нахођењу, Кривокапић је искористио свој значај у црногорској политици и предсједници Републике Српске упутио честитку цјелокупном српском народу и зато му хвала!
Посљедице вишедеценијске антисрпске политике у Црној Гори ћемо осјећати још дуго, тако да ћемо на званичну честитку морати још мало сачекати. Али, ако узмемо у обзир да је двије трећине грађана у Црној Гори 9. јануар доживјело као сопствени празник и да је премијер лично упутио честитку, то званично писмо било би само пука формализација постојећих осјећања. И та реалност, свијест да је Црна Гора православна је оно што кида душмане.
Међутим, суштина цјелокупне приче је то да се Бошњачка странка у Црној Гори не понаша као странка Бошњака у тој држави, него као идеолошки сљедбеник Странке демократске акције (СДА). Не бране они интересе муслимана, него своје личне, до којих су дошли служећи антиправославном доскорашњем режиму, при томе непрестано сијући мржњу и лажи према већинском, православном народу у Црној Гори. Злоупотребљавајући несрећу коју нам је донио рат у БиХ, они свјесно уништавају будућност Црне Горе, чинећи морални и политички “злочин”, тражећи дежурне кривце... наравно, међу Србима.
Посебно је смијешно то што су ових дана најгласнији против нове црногорске власти били управо они који су на сва звона кукали о уплитању Србије у “унутрашње ствари Црне Горе”. Тако се огласио и Жељко Комшић, који је нашао за сходно да држи предавање људима у Црној Гори, као да се у манастиру Морача прошле године није увјерио у православно биће Црне Горе.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
