Чизмовић
И прије него што смо објавили данашњи текст о двострукој, најблаже речено, неморалној игри предсједника Aдвокатске коморе Републике Српске Јована Чизмовића приликом кандидатуре за судију Уставног суда РС и за члана Високог судског и тужилачког савјета (ВСТС) БиХ, фино смо упозорени да би нас то објављивање могло скупо коштати.
Наиме, без обзира на то што је Чизмовић заобишао истину кад је тврдио да “ВСТС није поставио никакав захтјев у вези са изјашњавањем о националној припадности”, он је припријетио да немамо право објавити то што је приликом кандидатуре у Уставном суду РС прошао као Црногорац, а у ВСТС-у као Србин.
Чизмовић се том приликом позвао на заштиту личних података, наглашавајући да треба да се “суздржимо од изношења личних података за чије објављивање немамо овлашћење”.
Схватили смо поруку, али и по цијену ризика да изгубимо евентуални судски спор са Чизмовићем, који важи за великог стручњака у свом послу и за којег се тврди да бира само крупне случајеве који доносе доста новца, објавили смо текст.
A зашто, шта ту има интересантно, како је то већ упитао Чизмовић кад смо с њим разговарали о кандидатури, моралу и двоструком представљању?
Па ево, ако то није јасно, баш никако нисмо могли да прећутимо ситуацију у којој на тако високу државну и ентитетску функцију, у области која је један од стубова државе и која захтијева не само стручњаке него и морално беспријекорне личности, долази човјек који, према потреби функције, од Црногорца зачас постаје Србин. Једном овако, други пут онако, уз изговор да то уопште није битно и да је стручност на првом мјесту.
Наравно да су професионалност и стручна усавршеност битне, али о каквој стручности је потребно говорити у ситуацији кад је у питању, на првом мјесту, морални кредибилитет. A овдје је морал и те како споран јер човјек, једноставно, не говори истину кад тврди да ВСТС није поставио никакав захтјев у вези са изјашњавањем о националној припадности.
A о томе зашто Чизмовић не да дозволу за транспарентно изношење података о његовом изјашњавању о националној припадности, кад већ тврди да то није тражено и да није ни важно, могла би се испричати посебна прича.
Покушао је Чизмовић сву одговорност пренијети и на ВСТС тврдећи да “ВСТС процјењује је ли све то у реду и јесу ли сва тражења задовољена”, иако је ВСТС испунио своју обавезу наглашавајући у допису Aдвокатској комори РС да нови члан ВСТС-а треба да буде српске националности.
Чизмовић је као предсједник Коморе потпуно пренебрегао тај захтјев, тврдећи да је приликом избора личности за члана ВСТС-а “у Комори једини вреднујући фактор био са аспекта квалитетног представљања Коморе и РС”.
Па господине Чизмовићу, гледајући с моралног аспекта, заиста не можемо рећи да су Република Српска и Aдвокатска комора у ВСТС-у добиле квалитетног представника.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
