Ћирилица у Српској
Ћирилица. Писмо које се вијековима оцјењује као једно од најсавршенијих, које са задовољством користе Руси, Бјелоруси, Украјинци, Македонци и Бугари, код Срба је све мање у примјени.
Показале су то многобројне студије, испитивања, анкете, али и без тога, на све стране је видљиво да су Срби подложни прихватању туђих, а заборављању својих вриједности.
Доказују то и многобројни натписи око нас, од кафана, ресторана, па до библиотека и других важнијих институција у овој држави.
Довољно је да се осврнемо око себе и погледамо, па да видимо да од Романије до Мањаче можемо на прсте руку избројати ћириличне натписе. Тако површински мала Република Српска, а тако много латиничних натписа у њој. Срамота.
Угоститељи кажу да нису заборавили ћирилицу, него једноставно натписе пишу латиницом због туриста. Други пак кажу, ако странац не разумије језик, није битно на којем писму му је написано нешто. Нико се у том пребацивању одговорности и тражењу кривца не запита да ли ће нас туристи уопште посјећивати ако не будемо имали ништа аутентично и ако постанемо као и сви “европски” људи.
Стручњаци, књижевници и други који се баве очувањем ћириличног писма имају различита оправдања. Једни кажу све је то због информатизације друштва, па како ћемо с ћирилицом кад је све компјутеризовано. С друге стране, постоје они који кажу да нема смисла тако правдати заборав овог писма јер, ако никада, онда су сада програми и компјутерске компоненте прилагођене за кориштење ћирилице.
Грчка има свој алфабет, сувенире исписују њиме, чувају га од заборава, иако га странци, туристи не знају писати, читати, нити га разумију. Бугари су чак успјели да се изборе да јединствена европска монета евро буде исписана ћирилицом и то онако како се пише на бугарском.
A Српска, а Срби, све мање користе ћирилицу, све више мисле да им она не доноси ништа добро. Психолози то називају “кризом идентитета”. Кажу не знамо више ко смо.
Писмо представља језик, а језик народ. Нема народа без језика, а језика без писма. Употребом латинице изгубићемо ћирилицу, а самим тим изгубићемо себе, историју, традицију, одговоре на питање ко смо, шта смо и шта желимо да будемо.
3
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
