Ћирилица из Сарајева

То што се међу 13 потписника спорног дописа налази и један небошњак (Влатко Главаш, посланик ДФ-а) само додатно показује политичко лицемјерје представника најбројнијег народа, односно да ће већински Бошњаци увијек наћи понеког Србина или Хрвата да им послужи као демократски декор за тврдњу да они (Бошњаци) не воде бошњачку, већ политику у интересу свих народа и грађана. Није-него.

У спорном допису који је насловљен као Захтјев, чиме се у старту показује да се из парламента у Сарајеву на Скупштину у Бањалуци гледа са висине, бахато и надмено се од посланика у Бањалуци захтијева да буду стављени ван снаге закључци Народне скупштине Српске везани за пренос надлежности у области индиректног опорезивања. “Потребно је да овај захтјев сматрате актом високог приоритета који заслужује промптно поступање”, ријечи су којима су завршили свој недобронамјерни допис. А да заиста немају добре намјере, лијепо је рекла шефица посланика СНСД-а Сњежана Новаковић Бурсаћ оцјеном да је”„писмо још један јалов покушај да сопственој јавности прикажу да нешто раде”.

У прилог тврдњи да допис представља покушај СДА и ДФ-а да се домогну понеког јефтиног поена иде и чињеница да је допис понуђен на потпис свим посланицима странака са сједиштем у Сарајеву, али да су одбили да га потпишу посланици СДП-а, Наше странке, Независног блока... Да будемо јасни, не треба нико с ове стране међуентитетске границе гајити илузију, па вјеровати да се они не слажу са тоном спорног дописа и да не мисле да се сви парламенти у БиХ требају повиновати вољи “државног парламента”. Њихово одбијање да потпишу допис значи само да су препознали јефтино политикантство из којег Изетбеговић и Комшић желе да извуку ситни бенефит и то је једини мотив одбијања, а никако неслагање са написаним.

А да потписници спорног дописа заиста желе, како наводе, релаксирање политичке ситуације, могли су то показати на веома једноставан начин. Зашто свој допис (иако би и у том случају био споран) нису написали ћирилицом? Тиме би послали поруку да поштују бар уставну одредбу о једнакости два писма, али и то им је било тешко. Међутим, пошто им је ћирилица мрска, остаје нејасно како су онда смогли снаге да као адресу Народне скупштине напишу “Вука Караџића 2”. Ал' не лези враже! Одговор лежи у чињеници да права адреса Народне скупштине гласи “Трг јасеновачких жртава 1”. А посланици бошњачких странака лакше ће написати “Вук Караџић” и почети да пишу ћирилицом, него прихватити да су Срби било када и било гдје били жртве. А БиХ управо зато и јесте у оваквој политичкој кризи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.