Чиновници

Не треба бити велики економски експерт да би се знало да је наш јавни сектор прегломазан и да га привреда, оваква каква је, не може финансирати.

Константно повећање броја запослених у јавном сектору, уз истовремену стагнацију или смањење броја радника у производњи, који финансирају толику администрацију, свакако је разлог за забринутост.

Међутим, то надлежне очито не брине много па се пракса запошљавања у јавном сектору по партијским, родбинским и каквим све не линијама из године у годину наставља. Уз редовне и много веће плате, као и све остале "погодности" које запослени у јавном сектору имају у односу на оне у приватном, и не чуди што све више младих размишља искључиво у том правцу како наћи посао у некој јавној институцији, предузећу, установи и на тај начин скинути огроман терет са својих леђа. Нема сумње да би за многе у Српској, али и цијелој БиХ, посао у јавном сектору био попут добитка на лутрији. Како другачије објаснити чињеницу да су плате у јавном сектору знатно веће него у приватном? Због чега један инжењер, економиста, правник више вриједи уколико ради у јавном него у приватном сектору? Да ли је његово знање, самим тим што је државни чиновник, веће? Не би се рекло!

Раст броја запослених у јавном сектору не само да се мора зауставити, него се тај број мора и смањити уколико се заиста жели поправити стање које тренутно имамо у привреди, а које је далеко од доброг.

Силне обавезе које се намећу привреди, како би се могла финансирати огромна администрација, фирме гурају у још већу дубиозу и питање је до када ће оне то моћи да издрже.

Због свега тога, власти би требало озбиљно да се позабаве питањем гломазне администрације и њене функционалности. Огроман број чиновника, како на нивоу ентитета, тако и на нивоу БиХ, који немају шта да раде, а и поред тога редовно примају велике плате, огромно је оптерећење за државу која грца у дуговима и чија привреда је већ дуго на кољенима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.