ЦИК у замци
Интерпретација демократије, као већина ствари у БиХ, другачија је него било гдје на свијету. Као што је велики Андрић рекао: “Гдје престаје логика, почиње Босна”. Од Дејтонског споразума наовамо, а посљедњи догађаји у вези са изборним процесом то потврђују, у БиХ свако себи даје за право да тумачи демократију и како она треба да изгледа.
Док политичари под плаштом демократије често прикривају сопствену неспособност, мржњу и корупцију, с друге стране институције које би требало да буду носиоци тог уређења (читај ЦИК) и поједине организације својим диктаторским понашањем, селективношћу и једностраним актима сами сијеку грану на којој сједе.
Што се тиче одлуке о поништавању овјере Уједињене Српске на предстојећим изборима, зашто су се одлучили на такав корак вјероватно знају само чланови ЦИК-а.
Већина политичких странака и појединаца у њима сагласна је да је спот лош, несмотрен и неукусан, али да је оваква одлука без преседана и неутемељена у закону, али и здравој памети. И иронично, баш ова одлука је пробудила демократију у пуном сјају - ујединила је Српску и створила јаку већину у отпору самовољи једне институције. И, ако желимо да се нашалимо, бар је тим поступком ЦИК допринио демократичности изборног процеса у БиХ.
Елем, да се вратимо на оно да чланови ЦИК-а сијеку грану на којој сједе... Сваки бољи познавалац прилика свјестан је да ће оваква одлука вјероватно пасти на Суду БиХ, иако је та институција најчешће радила против Срба. Да се разумијемо, забрана учешћа једне странке не би била удар на РС или српски народ, али свакако да би потврда овакве одлуке била још један примјер селективне правде. А то највише боли. Јер, немојмо да се лажемо и да будемо наивни, сви политички актери, без обзира на то који народ представљају, у изборној кампањи играју на карту национализма и често користе говор мржње. Ако бисмо по том основу избацивали странке, у БиХ избори не би никад били одржани.
С друге стране, поништавање ове одлуке ЦИК-а био би најбољи могући политички маркетинг за УС и потврдило би сваку оптужбу од стране политичара на састав и рад ЦИК-а. Али онда неће више имати ниједан једини изговор да оправдају своје поступке, јер то више не би био домен страначких и предизборних игара, него од суда потврђена чињеница.
Намеће се онда питање шта послије ове одлуке? Није битно да ли је ЦИК подлегао притиску НВО сектора и лажних бораца за људска права, али је упао у замку и изборни процес гурнуо у ћорсокак. Преседани никада не остану на једном случају, а било би опасно да се овакве одлуке понове. Било коме, било када.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
