Цијене

Тања Шикањић
Цијене

Сви који живе у Републици Српској навикли су да се сваки мјесец из куповине враћају са све мање намирница и све празнијим новчаницима.

Поскупљења од десет до двадесет фенинга, наизглед занемарљива, експресно празне кућне буџете.

Логика трговаца је јасна - сваки мјесец цијене се подижу за неколико фенинга (да се крађа мање примијети), купци додуше мање купују, али приходи трговина у тим условима остају неокрзнути.

Оваква стратегија објашњава како је, упркос паду стандарда и смањеној потражњи за робом од скоро 20 одсто, у првом кварталу ове године, ипак, дошло до раста промета у трговинама на мало.

Лошију потражњу трговци су сасвим логично надомјестили новим, вишим цијенама. Трговачка политика, колико год они мислили да је обичном, малом грађанину далека и недокучива, и те како нам је свима јасна.

Када се још купац стављао на прво мјесто и на којој то планети? Када су цијене прилагођаване стварним могућностима потрошача? Битан је једино профит, прости је закључак.

Aли како онда преживјети мјесец и дочекати идућу плату?

Иако је Влада РС разним мјерама покушала да заштити стандард становништва, раст цијена основних животних намирница у Српској се наставио. То су потврдиле анализе Завода за статистику РС, према којима су просјечне цијене одређених животних намирница, односно брашна, шећера и уља, у прва четири мјесеца ове године, расле из мјесеца у мјесец.

Иако је у питању, како трговци воле да кажу симболично поскупљење, свима нам је јасно да ниједно поскупљење није занемариво, ако се узме у обзир да плате радника остају исте, те да су многи посљедњих година остали без посла.

Усљед таквог стања, за немали број становништва, чак и основне животне намирнице би могле да постану луксуз.

Осим тога, за раст цијена у Српској већ одавно нема никаквог оправдања, јер је по висини цијена робе БиХ већ одавно сустигла земље у региону, па и многе европске земље, иако по висини плата далеко заостаје за њима.

Једини спас потрошачи виде у оштријој интервенцији надлежних институција које би адекватним казненим мјерама присилиле трговце да робу продају по коректнијим цијенама.

Међутим, за сада, осим психолошког утицаја, уредбе надлежних институција које су требало да ограниче цијене основних животних намирница, нису донијеле значајније промјене.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана