Цијене у Српској

Маријана Миљић
Цијене у Српској

Становници Републике Српске у односу на најближе сусједе, Србију, Хрватску и Црну Гору имају највеће трошкове живота, а томе су, прије свега, допринијели основни прехрамбени производи, који су у РС скупљи и до 30 одсто у односу на регион.

То нас толико можда не би ни забринуло и изненадило, да се у поређењу просјечних зарада не налазимо на претпосљедњем мјесту у региону, јер су једино просјечне плате у Србији мање него у Српској и то за свега 50 марака.

Очито је да становници Српске велике муке муче, јер већ на почетку мјесеца морају да распореде своју плату која не може да покрије ни основне трошкове живота јер четворочланој породици за минималну потрошачку корпу недостаје око 550 марака.

Ријеткост је да данас у Републици Српској нађемо породицу која има два запослена члана и да при томе зарађују око 800 КМ. Неки од становника РС ове проблеме рјешавају лако јер су запослени у администрацији и својим зарадама и поправљају просјечну плату, док други задужењем, куповином на акцијама или пак некуповањем покушавају некако да преживе и саставе крај са крајем.

Узрок великог проблема скупих производа "лежи" у онима који користе предности слободног формирања цијена на тржишту, па тако не марећи за друге, већ само за себе и своју зараду, формирају цијене које су прешле сваку границу безобразлука. Прије свих, овдје се ради о небризи пекара, јер најаве и обећања да ће формирати ниже цјеновнике у својим у радњама су остале пуста обећања.

Брука и срамота је да становници у Српској плаћају хљеб најскупљи у региону, док је његова цијена мања у Црној Гори, гдје је просјечна зарада 930 КМ, или пак у Хрватској гдје су зараде скоро дупло веће него у Српској.

Надлежне институције треба већ на неки начин да стану у крај монополистичком понашању појединаца како би становници Српске бар мало одахнули и како би се смањило оних 500 КМ које нам недостају за основне животне потребе.

До тада, или пак док се поједини произвођачи не уозбиље, ништа нам друго не преостаје већ да улазимо из дубиозе у дубиозу и да се надамо бољем сутра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана