Цијена образовања

Ријечи су ово, или боље речено, реакција ректора Универзитета у Бањалуци Станка Станића на дешавања и афере које дрмају академску заједницу у Републици Српској.

На који начин протумачити ову изјаву првог човјека бањалучког Универзитета? То је тешко питање, али је одговор и више него очигледан.

Требало би да се вратимо на почетак овог проблема са корупцијом на високошколским установама. Почетак?! Лијепо звучи, али није изводљиво.

Корупција није од јуче, или од прије неколико година, већ како је и сам ректор рекао: “Откако је свијета и вијека”, и то не само у овој сфери, већ у цијелом друштву.

Тачно, као што је тачна и његова изјава да цијели Универзитет није корумпиран! Па, како би и могао, када постоји армија младих људи, жељних знања, која дане и дане проводи на предавањима и у читаоницама, марљиво учећи да би стигли до дипломе. Додуше, исте оне које појединци добију и без капи проливеног зноја.

Слажем се и због оних професора, као што су Момир Ћелић, који се не либе да покажу прст на проблем који је већ одавно присутан у нашој академској заједници. На чији рад немају замјерке, чак ни они студенти, који по неколико пута полажу испит, јер знају да ћемо само знањем добити позитивну оцјену и да нема тих пара које могу да им обезбиједе пролаз код њих.

Због таквих професора и због хиљада и хиљада наших студената, чији су родитељи издвојили посљедњу марку како би их одшколовали, питам јавно и ректора, али и све надлежне органе: Због чега мислите да је ово хајка на Вас или на Универзитет? Зар ово није проблем који је већ одавно требало ријешити, или бар покушати ријешити?

Како многобројне анкете и анонимне дојаве на факултетима нису још донијеле резултате? Како нико до сада није санкционисан? Зар да дозволимо да нам знање има овакву цијену, док занемарујемо праве вриједности?

Питања се нижу и све их је више, а они који треба да на њих одговоре и даље држе главу у пијеску.

И држаће, све су прилике, колико год буде требало да задрже удобне фотеље у којима сједе. Жмириће и остати глуви на све покушаје часних и праведних људи да укажу на проблем. Људи који су још давно схватили да је сврха школовања да се човјек оформи као личност, морална и правична, способна да функционише у друштву без потреба да добија вјетар у леђа и без потребе да њихове сопствене заслуге, заслужују други.

У свијету у којем су праве вриједности на тасу са лажима, крађом или корупцијом, универзитети би требало да буду нека врста чистилишта, филтер који издваја жито од кукоља, морални барометар. Ово што данас студенти добијају током своје академске наобразбе, далеко је од тога...

Ипак, не треба губити наду да ће вриједности које су давно препознале свјетске престонице знања, и које данас дају сам крем академске, али и друштвене заједнице на свим меридијанима, бити бар у догледно вријеме пресликане и на образовни систем РС. А несумњиво хоће, јер на универзитетима у Српској постоје људи који су спремни да их објеручке пренесу студентима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.