Черупање РС

По тој одлуци, Српска своју имовину, односно објекат Стационарно-комуникацијско чвориште "Велики жеп", мора укњижити као својину БиХ, што значи да дио територије Српске треба да буде незаконито и противуставно пренесен у власништво БиХ.

Изненађење је тим веће, јер је Апелационо вијеће Суда потврђивањем првостепене одлуке, на коју је РС уложила приговор, директно прекршило Устав РС у коме стоји да је територија Српске јединствена, недјељива и неотуђива.

Али то не треба да чуди поред чињенице да је том пресудом прекршена чак и ранија одлука високог представника у БиХ којом је забрањено располагање имовином док не буде донесен закон о томе и потписан споразум Савјета министара и ентитетских влада о њеној расподјели.

Без постојања тог закона, а њега нема, нема ни регулисања књижења имовине на ентитете и БиХ. Кад закон буде донесен, у њему би требало да стоји да имовина која се налази на територији РС припадала Српској, а да имовина на територији ФБиХ припадала том ентитету.

Апсурдност тог судског поступка додатно појачава и чињеница да Суд БиХ нема надлежност за рјешавање питања имовине, али се руководи бх. нелогиком по којој и Уставни суд БиХ одлучује о уставности 9. јануара као Дана Републике иако за то нема надлежност и иако нигдје у свијету ниједан суд не доноси одлуке о јавним празницима.

Против такве одлуке Српска мора да се бори свим расположивим правним средствима, јер нема дилеме да је том одлуком територија Републике Српске дефинитивно угрожена. Прва степеница је улагање захтјева за ревизију те другостепене пресуде.

Иако не постоји никакав правни основ ни за доношење ни за спровођење те одлуке, таквим пресудама правосудне институције БиХ само продубљују постојећи јаз међу ентитетима и народима и удаљавају Српску од БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.