Централни проблем БиХ
Неко је некада мудро рекао да су људи густо посијани, али су ријетко никли. Не знам да је забиљежено када је ово тачно речено, вјероватно поодавно, али та сада већ народна пословица никада није важила као у данашњем времену.
Времену у којем је материјално богатство једино и основно мјерило вриједности и у којем се било какве моралне скрупуле и принципи, попут рецимо досљедности или карактера, доживљавају као слабост. Да не буде забуне, новац је увијек био мјерило вриједности, али некада се говорило “здравље је најважније”, а сад “нека пара, па нека и блажег облика короне”. Ова горка пошалица најбоље осликава вријеме без карактера у којем живимо, а прави апсурд представља то што у овој накарадној земљи најбоље илуструје - Централна банка БиХ или прецизније њено руководство.
Наиме, Управни одбор ЦББиХ у саопштењу од 10. августа ове године открио је да се самоименовао, односно да је сам себи продужио мандат позивајући се на Закон о управи БиХ. Када је наш лист то објелоданио, постављајући питање како је могуће да законске одредбе на које су се позвали чланови УО, а на основу којих су сами себи продужили мандат, не важе за вицегувернерку Милицу Лакић, којој је тога дана закључена радна књижица, УО је одговорио новим саопштењем. У њему је изнесена малициозна оцјена да је “Милица Лакић током свог четворогодишњег мандата одсуствовала преко 300 радних дана по разним основама”, али је избјегнут одговор на питање у нашем тексту на који су реаговали. Умјесто тога, они су у малициозном саопштењу отворили ново питање, а то је зашто им за вријеме док је Милица Лакић била у мандату “није сметало њено одсуствовање преко 300 радних дана по разним основама”.
И сад се враћамо на почетак овог текста и оно да су “људи густо посијани, али су ријетко никли”, на тврдњу о одсуству било каквих моралних принципа и времену без карактера. Да је неко од тих “ријетко никлих људи” у УО ЦББиХ (нећемо акценат стављати на оне који се тамо именују на приједлог српског члана Предсједништва БиХ, иако то заслужују), УО би се бар ућутао, умјесто што је послао злобно саопштење. Да се бар мало држе моралних принципа, у саопштењу би избјегли приземне и злобне квалификације, а да имају карактера, признали би да се нигдје није десило да чланови Управног одбора којима је истекао мандат донесу закључак и саопште да сами себи продужавају мандат. И поднесу оставке.
Елем, кад доживите такво понашање од стране политичара и функционера које именују политичари, сигурно ће вас повући жеља да се вратите у своју родну земљу. +++
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
