Централни катанац

Ведрана Кулага Симић

Пандемија вируса корона “закључала” је у моменту готово читав свијет и у јеку медицинске борбе за животе почела је и потрага за новцем како би се што прије санирале привредне посљедице и спасло што се спасти може да би и опоравак кренуо брже и боље.

 

Тако је и БиХ окренула бројеве добро знаних дугогодишњих међународних финансијских партнера и на крају извојевала 330 милиона евра, а не 150 о којима се причало у старту.

Нови аранжман је, уз одређене политичке потешкоће, договорен, а новац у веома кратком року стигао на рачун Централне банке БиХ која је требало да буде својеврстан посредник да новац стигне у буџете Републике Српске и ФБиХ, те Брчко дистрикта и кантона у Федерацији.

И када се чинило да је све завршено, тек је почело. Супротстављене изјаве су се низале једна за другом. Један стручњак за финансије каже једно, други друго, а трећи сматра да је за расподјелу, ипак, потребан још један папир, на шта немају ријечи на четвртој страни.

Док једна страна у овој причи тражи додатну одлуку Савјета министара, са те адресе јасно узвраћају да је то крајње непотребно и тако укруг дуже од мјесец. А посљедице пандемије се осјећају све више и више, али политика је, како се чини, опет узела све у своје руке и поново ставила све на коцку.

На рачуну стоји 330 милиона евра. Камате по том основу почињу стизати, а толики новац чека договор након постигнутог договора и коначну потврду наведену у Писму намјере према Међународном монетарном фонду које је достављено у њихов центар прије него што је новац послат.

И поново потврђујемо да смо неозбиљна земља. Изузетак није могао бити направљен ни у вријеме глобалне борбе против невидљивог непријатеља. На видјело су поново изашле разлике ове земље које су само накратко биле под тепихом док је вирус харао, тако да смо поново дошли на почетак. И то на онај лоши, по којем смо надалеко познати.

Посљедњи покушај договора о расподјели новца са рачуна Централне банке је пропао у четвртак. Нико није могао да каже у којем правцу ће ићи даљи преговори, ако их и буде уопште, имајући у виду зацементиране ставове одговорних страна.

Није немогућа опција да странци, као и приликом договора о документима који су отишли у сједиште ММФ-а, поново посредују, али тиме ћемо поново само показати да нисмо способни да ствари преузмемо у своје руке. И како онда да им, како то многи заговарају, кажемо збогом за сва времена? Али, ко зна, можда је скривени циљ да им, и на овом примјеру, продужимо мандат.

Тиме се шаље лоша порука и нашој привреди и здравству чије су адресе примарно требале да буду кључна одредиште стотина милиона марака из касе ММФ-а.

Једино сигурно тренутно јесте да новац остаје под централним катанцем, а потрага за кључем ће потрајати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана